Bliska zaštita Naslovi iz rubrike

Optimalno oružje za obavljanje poslova i zadataka iz domena bliske zaštite


Naslovna fotografija

Objavljeno u rubrikama: Bliska zaštita, Oprema Foto: D. Ostojić

Veliki deo svetske istorije obeležili su istaknuti pojedinci koji su svojom harizmom, veštinama i iskustvom u svom statusu objedinjavali ogromnu moć. To su po pravilu bili najistaknutiji državnici, vojskovođe i vladari svog vremena. Od njihove volje zavisili su životi mnogih, kao i globalna politika njihovog sveta. Upravo zato bezbednost ovih prvaka često je bila ugrožavana, bilo od strane revoltiranih robova i građana, bilo političkih neistomišljenika, verskih fanatika, a često i plaćenih ubica. Stoga je vrlo brzo postalo jasno da se njihova ličnost i ličnosti njima najbližih moraju valjano zaštiti. Te dužnosti poveravane su najsposobnijim vojnicima, koji su se svojim veštinama i lojalnošću izdvajali i činili telesnu gardu, najuži krug ljudi oko prvaka koji danonoćno brinu o njegovoj i bezbednosti njegove uže porodice.

Slično je i danas. O bezbednosti najistaknutijih u našem vremenu brinu najelitniji borci, pripadnici nacionalnih policijskih i vojnih jedinica koji su obukom visokog nivoa, posebnom opremom i naravno izuzetnom pouzdanošću dorasli svim vrstama bezbednosnih pretnji koje figuriraju u modernom dobu. U novije vreme, mnoge nacionalne legislative dozvoljavaju da zadatke i poslove iz ove oblasti obavljaju i privatne firme i pojedinci iz civilstva, pod određenim uslovima[1].

Bliska zaštita lica (engl. Close Protection) danas podrazumeva skup planskih operativno – tehničkih mera, aktivnosti i postupaka, utemeljenih na valjanom pravnom osnovu, koje preduzimaju nadležni državni organi ili ovlašćene privatne firme i pojedinci iz civilstva, radi neutralisanja ili umanjivanja rizika i opasnosti narušavanja psiho – fizičkog integriteta ličnosti.

U Republici Srbiji od maja 2013. godine, stupanjem na snagu Zakona o privatnom obezbeđenju[2], obavljanje poslova zaštite lica, imovine i poslovanja fizičkom i tehničkom zaštitom kada ti poslovi nisu u isključivoj nadležnosti državnih organa mogu vršiti pravna lica i preduzetnici registrovani za tu delatnost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su obrazovali unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe (samozaštitna delatnost).

Po rečima našeg prijatelja i saradnika, veterana srpske Specijalne antiterorističke jedinice – SAJ i glavnog instruktora „Grifon bezbednost“ i „Ronin Elite Security“, Dragana Šušulovića: „Bliska zaštita lica specifična je po tome što napadač često ima prednost. Često je veoma inteligentan, dobro poznaje svoju metu, tj. štićenu ličnost, a saznavanjem vremena i mesta pojavljivanja mete može pažljivo isplanirati svoj napad na najpovoljnijem terenu, zadržavajući faktor iznenađenja. Upravo zato svaki pripadnik grupe koja štiti ličnost mora biti izuzetno psiho – fizički stabilan, posedovati (i razvijati) izuzetnu moć zapažanja i naučiti da razmišlja racionalno u veoma kratkom vremenu“.

Iskusni instruktor kaže da vrlo mali broj pojedinaca ove kvalitete ima urođene i da se u svakom slučaju moraju uvežbavati, kako bi se digle na što viši nivo. „Poznavanje i usavršavanje borilačkih veština, tehnika bliske borbe hladnim i vatrenim oružjem, kao i bez oružja jesu među najznačajnijim aspektima specijalne fizičke obuke. Od veština istakao bih điu đicu, krav magu i aikido kao najprikladnije za ovu oblast, jer nas uče realnim i logičnim tehnikama koje su vrlo primenjive u praksi. Tehnike treba usavršavati u situacijama što približnijim realnim“.


Detalj sa obuke bliske zaštite određenih lica pripadnika poljske vojne policije. Foto: Janosh Goulish

Kao i u mnogim stvarima, i u ovoj oblasti do izražaja dolazi timski rad. Grupu za fizičko obezbeđenje najčešće čine pripadnici i vođa, a zavisno od okolnosti, grupa može biti pomognuta posebno dresiranim psima. Vođa grupe upravlja formacijom, izdaje naređenja kako operativcima tako i štićenom licu (ili licima). Ukoliko nastupi kritična situacija u kojoj je neposredno ugrožena bezbednost štićene ličnosti (ili lica) grupa mora da razmišlja i deluje kao celina, tako što svaki operativac mora izvršavati deo zadataka iz domena njegovog reona odgovornosti kako bi valjano bio integrisan u grupu. Reakcije moraju biti pravovremene i munjevite, jer se spoljašnji uslovi menjaju veoma brzo i ukoliko samo jedan od operativaca nije bio na visini zadatka sve može da se završi katastrofalno po štićenu ličnost (ili lica), kao i po same operativce, zavisno od vrste i intenziteta napada, kao i od cilja napadača.

Shodno prirodi zadataka i poslova iz ove oblasti, u praksi je potezanje i upotreba oružja moguće, a postupak i uslovi tih radnji detaljno su uređeni pravnim propisima Republike Srbije.


Detalj sa obuke bliske zaštite određenih lica pripadnika Bataljona vojne policije specijalne namene "Kobre". Foto: D. Ostojić (levo) | J. Mamula (desno)

Prema rečima iskusnog instruktora: „ Upotreba vatrenog oružja mora biti poslednje sredstvo za otklanjanje opasnosti, u najkritičnijim situacijama. Operativac mora ovladati tehnikama bezbednog rukovanja, taktičkog i preciznog gađanja. Konstantnim uvežbavanjem, te radnje se moraju usavršiti i dovesti do automatizacije, jer samo na taj način operativac može steći samopouzdanje u svoju obuku koje će mu pomoći da u ključnom momentu reaguje pravovremeno odbije napad ne ugrožavajući tom prilikom nikoga, osim nosioca (ili nosioce) napadačkih radnji“.
Efikasno izvršavanje složenih zadataka i poslova ove vrste podrazumeva i pouzdanu opremu operativaca. Kada je u pitanju vatreno oružje, najčešći izbor jesu poluautomatski pištolji u kalibru 9 x 19 mm Parabellum (Luger), a u upotrebi mogu se videti i automatski modeli pištolja, kao i SMG (engl. Submachine Gun) i PDW (engl. Personal Defence Weapon) oružja, pa čak i karabini i jurišne puške. Poluautomatski pištolji moraju biti kompaktni kako bi u što manjoj meri bili primetni prilikom prikrivenog nošenja. Posebna pažnja obraća se na kapacitet okvira gde je poželjno da bude što veći, što je i slučaj sa velikim brojem modela koji dolaze u kalibru 9 x 19 mm Parabellum. Sa druge strane, veći kapacitet okvira podrazumeva da meci u njemu budu postavljeni dvoredno, što samim tim uvećava širinu oružja, čineći ga tako primetnijim ispod odeće. Ali, kako veteran srpske Specijalne antiterorističke jedinice – SAJ kaže: „Bolje je da se ne iskoristi ceo okvir, nego da vam zafali dodatni metak“. Sam kalibar 9 x 19 mm Parabellum je veoma dobar jer njegova zaustavna moć prilikom pogotka bilo kojeg dela tela napadača po pravilu ga i zaustavlja, sprečavajući ili prekidajući napad. Manjim kalibrima se to ne može postići (bar ne u istoj meri), te napadač i nakon što je pogođen može nastaviti napad na štićeno lice ili operativce grupe. Nišani pištolja bi trebalo da budu opremljeni tricijumskim tačkama, sa jasno izraženim kanalom za nišanjenje, kako bi nišanjenje bilo efikasno i u uslovima otežane vidljivosti (ova rešenja uobičajena su za pištolje novijih generacija). Pištolj ne bi trebalo da ima montirane dodatne nišanske uređaje niti opremu druge vrste kako ne bi smetala prilikom brzog potezanja i kako se ne bi narušavala balansiranost oružja.

„Veoma bitan kriterijum prilikom izbora ličnog naoružanja jeste ergonomija oružja, tj. kako oružje leži u rukama operativca koji bi trebalo da ga nosi. Oružje ne treba birati po izgledu, njegovoj popularnosti, niti je cena najznačajniji kriterijum. Čak i taktičko – tehničke karakteristike ne znače ništa ukoliko ergonomija pištolja ne odgovara nosiocu“, ističe Dragan Šušulović


Poluautomatski pištolji "Glock-17 Gen 4" i "Glock-22 Gen 4". Foto: specijalne-jedinice.com

i dodaje: „najprikladnije oružje po mom izboru za obavljanje zadataka i poslova ove vrste jesu polimerski modeli novije generacije, u mom slučaju to je „Glock-22 Gen 4“ u kalibru .40 S&W , ali trebalo bi isprobati i bilo koji model od „Glock-17“ pa nadalje. Radi se o zaista pouzdanim modelima, o čemu svedoče rigorozna testiranja proizvođača, a o njihovom kvalitetu mogu posvedočiti i pripadnici naših elitnih jedinica. Ako ovome dodamo odličnu ergonomiju i veliki kapacitet okvira, jasno je zašto su austrijski modeli toliko zastupljeni. Uz model „Glock-22“ nosim najmanje tri okvira“.


Futrole za prikriveno nošenje "Uncle Mike". Foto: specijalne-jedinice.com

Što se futrola za nošenje oružja tiče, modeli za spušteno nošenje oko noge nisu prikladni za ovu oblast jer su veoma upadljivi, te se izbor svodi na modele koji se montiraju oko struka (na opasač ili kaiš) i one koji se postavljaju na grudi. Instruktor Šušulović se poslom ličnog obezbeđenja bavi već 16 godina, a i kao pripadnik srpske SAJ izvršavao je zadatke iz ove oblasti. Ističe da je tokom karijere isprobao mnoge modele najpoznatijih proizvođača, a trenutno koristi izraelske „Front Line“ i američke „Uncle Mikes“ holstere za koje tvrdi da u svakom momentu omogućavaju sigurno nošenje i brzo potezanje.

[1] Usled značajnosti društvene sfere i odnosa koji se uređuju, ovi uslovi se po pravilu propisuju donošenjem posebnih zakona, ili pravnih akata sa istom pravnom snagom.
[2]"Službeni glasnik RS" br. 104/13, 110/2013.

Tekst je autorsko delo administratora sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja