AK 12
  • Godina proizvodnje: 2012. (prototip)
  • Konstrukcija: Mikhail Kalashnikov/ Vladimir Zlobin, 2010.
FOTO:

 

VIDEO:

Preuzeto sa kanala RussianBass

Opis

Tokom 2012. godine ruska kompanija namenske industrije "Ižmaš" predstavila je prototip novog sistema jurišne puške, naziva "AK-12", za koji je zamišljeno da u budućnosti postane osnovno primarno naoružanje ruskih oružanih snaga.

Za novi projekat konstruktori su samouvereno isticali da objedinjava sve standardne moderne jurišne puške, naglašavajući da novi sistem ima deset novina u konstrukciji i da će odlučno prekinuti pomalo arhaičnu tradiciju drvenih obloga cevi i kundaka. Sa druge strane, državni i vojni rukovodioci nisu u početku pokazali preterano interesovanje za novi sistem, argumentujući svoje stavove činjenicom da su u tom periodu ruske oružane snage raspolagale veoma značajnim kontingentom pouzdanih pušaka "AK-74"[1], te da u tom momentu nije nužno ulagati značajnija sredstva u novi projekat. U narednim godinama učinjeni su pomaci u pregovorima oko masovnije proizvodnje ovog sistema, stoga su konstruktori nastavili sa usavršavanjem novog sistema. Ipak i u 2016. godini konačna odluka od strane ruskog Ministarstva odbrane je izostala.

Kada je reč o konstrukciji novog sistema, vizuelno posmatrano, zadržan je tradicionalni oblik konstrukcije sistema "Kalašnjikov", a čini se da početna samouverenost stručnjaka svakako ima osnova. Već prvim pogledom uočava se izražena upotreba kompozitnih materijala i potpuno napuštanje drvenih delova, kao i primena određenih konstruktivnih rešenja koja su postala standardi u proizvodnji modernih, kvalitetnih jurišnih pušaka.

Kada je reč o principu rada, konstruktori nisu odstupili od tradicije, te je zadržan legendarni sistem pozajmice barutnih gasova sa gasnim klipom dugog hoda i rotirajućim zatvaračem kao sistemom bravljenja. Pomenuti sistem se tokom decenija pokazao izuzetno pouzdanim u svim klimatsko-terenskim uslovima, jednostavnim za održavanje i jeftinim za proizvodnju. Sistem "AK-12" može se isporučiti u četiri pušćana kalibra: tradicionalnim ruskim 7,62x39 mm i 5,45x39 mm, odnosno NATO kalibrima 5,56 mm i 7,62x51 mm.

Jedan od vidljivih noviteta konstrukcije jeste pravolinijska, ravna gornja strana sanduka puške sa nosačem standardnih "Picatinny" šina celom dužinom. Takođe, kupcima se nude i bočni nosači šina, a shodno afinitetima korisnika, sistem se može isporučiti i sa nosačima čina ispod cevi. Na zadnjoj strani poklopca sanduka postavljen je zadnji mehanički, sklopivi nišan[2]. Prednji je fiksni i utvrđen na cevi, ispred gasnog bloka.

Na sistemu "AK-12" primetna su i znatno unapređenija ergonomska rešenja, počev od kundaka koji je na ovom sistemu izrađen od kompozitnih materijala i teleskopski. Takođe, može se preklopiti u obe strane. Na zadnjoj strani postavljen je gumeni amortizer trzaja koji pomaže kontrolu paljbe prilikom taktičko-borbene upotrebe oružja. Važno je istaći i da su pri realizaciji ovog projekta ruski konstruktori prihvatili standard da kundak bude u liniji sa cevi oružja, što dodatno olakšava kontrolu paljbe strelcu. Verzija kundaka koja se kupcima nudi u okviru standardnog kompleta opremljena je i ergonomskom obrazinom, izrađenom takođe od kompozitnih materijala i podesivom po visini.

Tehničko-taktičke karakteristike:
Masa bez okvira: Dužina oružja: Dužina cevi: Kapacitet okvira: Teorij. brzina gađanja:
3,3 kg 945/725 mm (prekl. kund) 415 mm 30/45 metaka 600 met/min
Posmatrajući raspored osnovnih komandi, može se zaključiti da su konstruktori zamislili da novi puščani sistem bude podjednako prilagođen i levorukim strelcima. S tim u vezi je i obostrano postavljeni regulator paljbe koji je na novom sistemu rešen znatno drugačije u odnosu na tradicionalnu polugu karakterističnu za sisteme "Kalašnjikova". Postavljen iznad rukohvata i lako dostupan, regulator omogućava četiri režima: ukočen, jedinačnu ili poluautomatsku paljbu, paljbu kratkim rafalima od 3 metka i automatsku paljbu. Zavisno od modela, režimi rada predstavljeni su ili slovima i brojevima, ili piktogramima crvene (ukočen režim) i bele boje.

Otvor za izbacivanje čaura postavljen je na desnoj strani oružja, nema poklopac, nego ga zatvara konstrukcija zatvarača kada je u prednjem položaju. Usadnik okvira je kompatibilan sa standardnim "AK-74 M" okvirima kapaciteta 30 metaka, odnosno okvirima "RPK-74", kapaciteta 45 metaka. Takođe moguće je utvrditi i doboše. Poluga za otpuštanje okvira postavljena je na tradicionalnom mestu, sa zadnje strane usadnika, a rešena je tako da joj strelac može pristupiti i prstom kojim povlači obarač. Za razliku od tradicionalne pozicije, ručica za zapinjanje zatvarača je na novom sistemu pomerena unapred i može se postaviti i na levu stranu oružja, zavisno od potreba strelca, a prilikom paljbe prati hod zatvarača.

[1] Prema tadašnjim izjavama rukovodilaca, ruske oružane snage su u tom periodu raspolagale kontingentom od oko 17 miliona pušaka "AK-74", ali taj podatak treba uzeti u obzir sa dozom rezerve.
[2] Primetno je da je na ovom sistemu zadnji mehanički nišan postavljen na većoj udaljenosti od prednjeg, skoro na kraju poklopca sanduka, za razliku od ranijih sistema "Kalašnjikov", na kojima je zadnji nišan, po pravilu, postavljen odmah iza obloge cevi, iznad sklopa zatvarača. Novim rešenjem konstruktori su uvećali dužinu nišanske linije, što se svakako pozitivno odražava na preciznost paljbe.

Tekst je autorsko delo administratora sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

Ocenite tekst:
© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja