Oprema Naslovi iz rubrike

Stav strelca prilikom
gađanja pištoljem


Naslovna fotografija

Objavljeno u rubrikama: Oprema Foto: J. Mamula

U procesu obuke svaku radnju koja se izučava instruktori isprva demonstriraju u idealnim uslovima. Praktičnoj demonstraciji po pravilu prethodi kraće teorijsko izlaganje, a sama radnja se može razložiti na nekoliko faza/ koraka, ukoliko se radi o složenijoj.

Na početku obuke demonstrira se najprostiji način izvođenja konkretne radnje, da bi se, kako obuka napreduje, radnja usložnjavala ubacivanjem različitih faktora. Prilikom obuke dobar instruktor će prisutnim licima istaći najvažnije segmente radnje, kao i razloge njihovog značaja, jer vrlo je bitno da lice koje izvodi radnju zna i zašto je izvodi upravo na određeni način. Dobro razumevanje metode može imati značaja u kasnijem usavršavanju i automatizaciji radnje, jer lice znajući razloge određenog izvođenja možda može pronaći novi metod koji njemu više odgovara i kojim efikasnije izvodi određenu radnju.

Kada je reč o obuci gađanja, važan segment jeste svakako izučavanje stava strelca prilikom gađanja. Ova obuka se po pravilu izvodi na strelištima/ poligonima za gađanje, jer se radi o prostoru koji je ili fizički odvojen ili pregrađen od okoline, te je uplitanje spoljašnjih faktora (faktora koji nisu sastavni deo obuke i koje instruktori ne žele da uključuju) znatno umanjeno. Ovo se pozitivno odražava kako na kvalitet same obuke jer je umanjena mogućnost da drugi faktori skreću pažnju prisutnim licima, tako i na bezbednost prisutnih i neposredne okoline, o čemu se posebno mora voditi računa kada se radi o obuci naoružanja i vatrenoj obuci.

Stav strelca, najprostije rečeno, predstavlja položaj njegovog celokupnog tela prilikom rukovanja i gađanja vatrenim oružjem. Zavisno od shvatanja, neki ovde podrazumevaju i hvat i/ili podhvat oružja, dok drugi odvajaju ovaj segment kao poseban. Nezavisno od toga, postoji nekoliko kriterijuma koje dobar stav strelca treba da ostvari i koji se jasno mogu shvatiti, ako se obrati pažnja na svrhu stava strelca prilikom gađanja. Stav strelca treba da mu omogući dobar pregled neposredne okoline, da što jednostavnije markira mete, oformi nišansku liniju, da razumno kontroliše/ apsorbuje trzaj oružja prilikom paljbe i da po potrebi brzo može da ili izmeni stav u mestu (na primer prelaz iz stojećeg u ležeći) ili da promeni svoju lokaciju. Racionalizacija postupanja kaže da sve ovo treba ostvariti na najjednostavniji način koji od strelca traži najmanje napora, kako bi u stresnim situacijama mogao što efikasnije reagovati. U vezi sa ovim, postoji nekoliko karakteristika stava koje se ističu prilikom obuke u idealnim uslovima.

Što se tiče položaja stopala strelca, stav bi po pravilu trebalo da bude u širini ramena, a stopala bi trebalo da budu okrenuta u istom pravcu u kojem će oružje biti upereno. Stopala mogu biti paralelna, odnosno postavljena dijagonalno (na primer kao u bokserskom gardu, gde se unazad pomera noga na strani jače ruke). Kolena po pravilu treba blago saviti. Sve ovo se ostvaruje radi što bolje stabilizacije strelca prilikom gađanja, jer preciznost pogotka u najvećoj meri zavisi od stabilnosti nišanske linije koja opet zavisi od stabilnosti celog tela strelca.


Torzo strelca bi trebalo da bude blago nagnut napred, a leđa prava. Blago nagnut torzo pomaže u kontroli trzaja oružja i održavanju stabilizacije tela prilikom paljbe (posebno značajno kada se gađa automatskim oružjem). Što se položaja ruku tiče, ovde treba istaći da postoji varijanta jednoručnog i dvoručnog hvata i/ili podhvata oružja. Ova druga je znatno rasprostranjenija i po pravilu ovoj varijanti se posvećuje i najveća pažnja tokom obuke, a kasnije i tokom usavršavanja. Jednoručni hvat bi se mogao označiti kao sekundarni, pomoćni stav kada iz nekog razloga nije moguće slabijom rukom prihvatiti oružje (na primer usled nošenja taktičkog štita ili usled ranjavanja i slično). Pištolj se od sredine grudi pruža napred ispravljanjem ruku u laktovima i po pravilu laktovi ostaju blago savijeni prilikom nišanjenja i paljbe, jer se smatra da taj položaj doprinosi boljoj kontroli trzaja. Pištoljski rukohvat se obuhvata šakom jače ruke, dok druga šaka ide preko jače obuhvatajući njene prste i rukohvat sa druge strane i tako dodatno učvršćuje hvat. Palčevi obeju šaka ne smeju smetati nišanskoj liniji i po pravilu se paralelno smeštaju sa zadnje strane navlake pištolja ili jedan preko drugog ako se gađa revolverom.

Ovim položajem tela strelac bi trebalo da ostvaruje dobar pregled neposredne okoline i da prilično dobro kontroliše/ apsorbuje trzaj prilikom paljbe, kao i da u momentu bude u stanju da promeni stav ili svoj položaj, ukoliko bude potrebno.

Stavovi „Weaver“ i „Isosceles“

Pred kraj, treba spomenuti i dva poznata stava strelca prilikom gađanja pištoljem, „Weaver“ i „Isosceles“ stav. Najznačajnije razlike odnose se na tehniku hvata pištolja, kao i način apsorpcije/ kontrole trzaja prilikom paljbe. Kod „Weaver“ stava slabija ruka podhvata prste jače i rukohvat pištolja najčešće sa donje strane i ima potpornu ulogu, kao vrsta podupirača na primer. Ovaj hvat po pravilu povlači i blago ubacivanje kuka (ista strana kao i jača ruka) ka unutra, kako bi stabilizacija tela bila na višem nivou. Kod stava „Isosceles“ strelac obema rukama hvata pištoljski rukohvat, koristeći težinu tela za apsorpciju trzaja. Moglo bi se reći da je drugi stav danas popularniji, što ne znači i da je bolji.


Što se preciznosti pogotka tiče, treba istaći da je to veština koja zahteva konstantno vežbanje i da pored dobrog stava traži i usavršavanje drugih tehnika, kao što su pravilno disanje, pravilno povlačenje obarača, poznavanje oružja kojim se gađa, kalibra koji se koristi, koncentracije strelca, a od značaja je i fizička pripremljenost. Ne zaboravimo da se stav strelca ostvaruje kontrakcijom skeletnih mišića, koji u određenoj meri moraju biti utrenirani, kako bi izdržali tenziju koja postoji sve vreme dok je strelac u stavu. U suprotnom, posle određenog vremena mišići počinju da drhte jer ne mogu više da se izbore sa tenzijom i to se loše odražava na koncentraciju i naravno na preciznost paljbe. Na strelištu se često može primetiti da strelcu otkazuju mišići podlaktica jer nisu dovoljno jaki da u par desetina sekundi održavaju oružje mirno jer je, usled ispruženih ruku, značajno pomereno od centra ravnoteže tela[1].


Primer pravilnog stava strelca prilikom gađanja. Foto: Hornet Group

Savladavanjem osnovnih principa stava prilikom gađanja strelac u narednom periodu počinje usavršavanje i automatizaciju radnje. Ovde treba istaći činjenicu da niko nije isti i da nam stoga ne prijaju iste stvari. Nekritičko usvajanje tuđih saveta je veoma ograničavajuće za svakoga ko želi da napreduje, a ni usavršavanje stava prilikom gađanja nije izuzetak. Strelac ne bi trebalo da karakteristike stava prihvata kao norme koje se uvek i u nepromenjenom obliku moraju izvršavati. Najbolji napredak doći će ukoliko se strelac odvaži da u fazi usavršavanja eksperimentiše sve dok ne pronađe onaj modalitet koji njemu najviše odgovara. Postoje strelci koji su sposobni pogoditi centar crnog kruga povlačenjem obarača malim prstom u pretklonu, što je naravno stav koji nijedan instruktor neće demonstrirati ozbiljno. Dalje, u praksi možete videti lica koja imaju običan da naprave dubok čučanj prilikom gađanja, ili da izviju torzo u stranu, ili da potpuno isprave laktove, ili da stopala postave u stranu i slično, a opet ostvaruju odlične grupe pogodaka. Nekorektno bi bilo označiti njihove stavove kao nepravilne, samo zato što se ne uklapaju u školsku demonstraciju instruktora, ili što se razlikuju od vašeg ličnog stava. Jednostavno, ti strelci su tokom usavršavanja shvatili da im određene modifikacije stava prijaju više nego druge, a na kraju, jedini kriterijum nečije veštine gađanja jesu rezultati ostvareni na metama, a ne izgled stava.

[1] Udaljavanjem od centra ravnoteže tela, raste i količina potrebne snage za izvođenje ili održavanje telesnog pokreta.

Tekst je autorsko delo administratora sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja