Sećamo se heroja Naslovi

Sećamo se heroja:
Srđan Perović "Serđo"


Naslovna fotografija

Objavljeno u rubrikama: Sećamo se heroja Foto: ilustracija

Tekst je autorsko delo veterana Posebnih jedinica policije, čija je želja da svoja iskustva i mišljenja podeli sa posetiocima sajta.

Srđan Perović je bio kapetan srpskog MUP koji je 6. jula 1998. godine predvodio interventni vod čete "Munja" u izvlačenju srpskih stanovnika u selu Brezenik koje se nalazi oko 2 km udaljeno od Peći. Dana 6. jula u SUP Peć stiže poziv iz Brezenika od strane porodice Vujošević da su u selu šiptarski teroristi i da od seljana srpske nacionalnosti traže da im predaju oružje koje im je radi zaštite ostavljeno.

Dežurni interventni vod (32 pripadnika) kreće prema Brezeniku, pošto smo dobili procenu Službe bezbednosti da se trenutno u rejonu Brezenik-Lođa i okolini nalazi manja grupacija terorista OVK, do 100 pripadnika. U međuvremenu dok smo mi na putu prema Brezeniku (gde već na prilasku selu nalećemo na patrolu terorista u "Ladi Nivi", sa mitraljezom "Browning", 12,7 mm, i ulazimo u sukob u kojem likvidiramo svu trojicu terorista. D. okuplja uniformisane pripadnike policije i dolazi za nama u selo. Počinjemo izvlačenje stanovnika idući od kuće do kuće i u svakoj ostavljamo po jednog do dva pripadnika da štite seljane. U kući Vujoševića ostaju D. i P. Već u samom selu dolazi do razmene vatre i po informacijama koje dobijamo dolazimo do zaključka da u ovome rejonu deluje veliki broj terorista, Jablanička grupa OVK koju predvodi Tahir Zemaj-Zmija a glavni komandir je Ramuš Haradinaj.

Kad smo prikupili civile krećemo u koloni prema izlazu iz Brezenika i prema kući Vujoševića gde su još dva naša druga sa porodicom i čekaju da krenemo. Kako dolazimo u centar sela, iza trafo stanice izlazi terorista i zoljom gađa transporter. Pogodak je bio u jedino slabo mesto i tu na mestu ginu Mirko Radunović i Dejan Prelević dok su K.N. i N. ranjeni. Teroristi nas napadaju iz zasede i od posledica projektila biva lakše ranjen i Srđan Perović-Serđo. Kako je bio dezorijentisan od eksplozije a i izgubio je naočare, nije primetio da smo krenuli van sela, već je krenuo prema teroristima. Mi smo počeli da ga dozivamo ali su to čuli teroristi i Salja je počeo da se dere: "Srđo, Srđo ovamo!". Salja je bio klasni kolega Peroviću na Akademiji i perfektno je pričao srpski. Od sve te vike, pucnjave, bez naočara i još pod dejstvom eksplozije, Srđo ide prema njima i oni ga hvataju i odvlače u kukuruz.

Mi iz "Munje" krećemo za njima dok se ostali povlače za Peć sa seljanima, ali teroristi ih već preseku kod kuce Vujoševića i oni ostaju blokirani u kući. Mi upadamo u zasedu i tek tada vidimo da se radi o preko 300 pripadnika OVK, a ne o manjoj grupi. Dok se mi borimo ostali stižu u Peć i u SUP predaju izveštaj i objašnjavaju situaciju. Tamo je u tom momentu bio pukovnik Ulemek i on traži da se okupi tim da se ide da se mi izvučemo i da se oslobode Perović i Raićević, kojeg su takođe zarobili. Načelnik bezbednosti i načelnik SUP Peć odbijaju da pošalju ljudstvo da nas vadi jer su u međuvremenu (ako nisu i od samog početka znali) shvatili da se radi o jakoj koncentraciji terorista uz obrazloženje da je nemoguće da se izvučemo a da ne smeju ostaviti grad bez zaštite. Legija tog trenutka zove svoje iz JSO u Istok i oni dolaze. Nakon četiri sata borbe nas izvlače iz obruča i dolazimo pred Lođu ali iz niza razloga nismo mogli da napadnemo selo. B. i B. se tokom večeri sami izvlače sa porodicom Vujošević i dolaze u Peć. Znali smo da su Serđa zarobili i sa njim Raićevića ali smo očekivali da će ponuditi razmenu za neke svoje pripadnike.

Srđanova duša

Dvadeset dana kasnije u jednoj patroli zarobljavamo dva pripadnika OVK i pošto smo već načuli da su zarobljenici i mučeni i ubijeni, ove pritisnemo i saznamo sve. A to da je Srđan doveden u Lođu od strane Miftar Salje i njegovog brata Binak Salje i smešten u kuću koja im je služila za zatvor. Da je to veče prebijan i da je tražio da bude razmenjen što je Miftar odbio. Iduće jutro Miftar Salja sa bratom Biftarom i Ganijem Kastratijem izvodi premlaćenog Srđana i vezuje ga za stub sred sela. Uz uvrede uzima nož i reže mu oba uha koje Kastrati ekserom pribija na drvenu ploču pored stuba. Tome prisustvuje celo selo uz odobravanje. Serđa vraćaju u baraku, previjaju i nastavljaju da prebijaju. Slomili su mu rebra, ruke, noge. Idući dan ga ista ekipa izvodi na trg, veže na isto mesto i Miftar Salja mu reže nos koji opet Kastrati pribija na ploču i opet se svi vesele. Serđa opet vraćaju u kolibu, previjaju i ostavljaju bez vode i polomljenog i unakaženog do idućeg dana. Treće ga jutro izvode u istom sastavu, vežu za stub... i Salja najavljuje da će da mu odreže polni organ da više ne siluje Albanke. Te reči nailaze na veselje kod svih, a najviše to podržavaju Nedzimija Morina, inače medicinska sestra iz Lođe, i pripadnice OVK Mahusa i Gina Salja, te Hira Morina.

Kastrati otkopčava šlic Peroviću a Salja mu reze polni organ i opet ga pribijaju na ploču. Tako unakazenog Perovića posle nekog vremena odvezuje i kanapom vezuje za auto i Binak Salja ga vuče po selu više puta. Kad se zaustavio, Serđo je još bio živ i nekoliko terorista urinira po njemu posle čega ga odvlače kolima i njegovo se telo iduće jutro pojavljuje sa prostrelnom ranom na čelu. Telo bacaju u jarak među đubre i ostaje tamo do našeg napada na Lođu u avgustu mesecu. Avgusta meseca skupa sa JSO napadamo Lođu u operaciji koju smo nazvali "Srđanova duša" i nalazimo njihova tela. Prenosimo ih u Peć i sahranjujemo posle 44 dana od njihovog nestanka.

Tekst je autorsko delo veterana PJP. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja