Oružani sukobi na Kosovu i Metohiji Naslovi

Operacija
"Račak"


Naslovna fotografija

Objavljeno u rubrikama: Oružani sukobi na KiM Foto: autor nepoznat

Tekstovi iz ove rubrike autorsko su delo veterana Posebnih jedinica policije, čija je želja da svoja iskustva i mišljenja podeli sa posetiocima sajta.

Račak je mesto koje je bilo od samog početka sukoba uporište terorističke organizacije OVK. Selo se nalazi na izlazu iz klisure Crnoljeve u blizini Štimlja. Ove mesto poznato je po sukobu srpske policije, koju je predvodio Goran Radosavljević-Guri, i albanskih terorista 15. janura 1999. godine. O akciji je bila obaveštena misija OEBS na čijem je čelu na Kosmetu tada bio Vilijam Voker. Bila je to čista antiteroristička akcija za koju je kasnije Guri i odlikovan od strane NATO. Međutim, u tom periodu bio je potreban povod kako bi se dao legitimitet intervenciji NATO i umanjio pritisak javnosti u zemljama članicama Alijanse. Akcija srpskih snaga je predstavljena kao masakr nad civilima.

Nakon izvedene akcije na teren je izašla misija OEBS zajedno sa Vokerom i njegovim saradnicima, gde su oni nakon uvida tvrdili da je u selu ubijeno 45 ljudi, dece, staraca, rečju nejakih civila... Njegova priča i kasnije kontroverzni rezultati združene obdukcije nisu morali dugo da budu na stolu, bilo je potrebno imati u trenutku opravdanje za akciju koja je unapred planirana.

Ne pada mi lako o ovome da pišem, jer me boli nepravda kada čitam izveštaj Vokera, u kome je tvrdio da je od svih tamo samo jedan bio pripanik OVK.
On je sve to odglumio sa dozom emocija, ispričao je svoju priču o tome kako su svi ti "civili" prvo zarobljeni a kasnije pogubljeni. Onaj ko je slušao ili čitao njegov izveštaj, a nije imao prilike da čuje drugu stranu, naravno da je to i poverovao.

Nakon ratnih dešavanja devedesetih godina, oružana pobuna Albanaca započela je 1997. godine. Usledio je odgovor oružanih snaga SRJ 1998. godine i pod pritiskom međunarodne zajednice stigli su međunarodni posmatrači. Na teritoriji delovanja 161. brigade OVK, kojom je komandovao Šuker Buja do 10. janura ubijena su 24 policajca, vojnika i civila.

U Selu Račak nije bilo civila. Obaveštajni podaci koje su prikupili operativci tadašnje Državne bezbednosti i vojnih obaveštajnih službi su bili precizni o tome ko se tamo nalazi. Nakon dostavljanja informacija o stanju na terenu, krenulo se sa planiranjem akcije. Realizacija akcije bila je poverena Posebnim jedinicama policije-PJP. Sam tok akcije pratio je OEBS, koji je od samog starta bio obavešten. Oni su se nalazili na jednom uzvišenju tokom izvođenja akcije sa koga su imali mogućnost sve da prate. Samo selo se nalazi u jednoj kotlini, jako nepristupačnog terena. Akcija je krenula u 3 sata ujutro. Kako bi se iskoristio faktor iznenađenja, odlučilo se da se ide najtežim terenom. Putem koji niko nije očekivao. Kretanje naših snaga nakon odvajanja od magistralnog puta išlo je potokom, koji je omogućio zaklon, a teroriste onemogućio da uoče pripadnike PJP, zatim kroz pošumljeni deo da bi na kraju izbili iza sela. U Jezeračkim planinama iznad sela nalazio se glavni štab OVK. Linija odbrane u samom selu bila je dobro postavljena. Sam Guri je pričao da je tu liniju postavio neko ko je stručan. Međutim, oni nisu očekivali prilaz naših snaga odakle su došli. Bili su blokirani, izvlačenje nije bilo moguće jer su ključne pozicije zauzeli pripadnici Posebnih jedinica policije. Komanda MUP u 10 sati dobija informaciju da je stanje na terenu pod kontrolom i da je poginulo oko 15 terorista. Policija nije imala gubitaka. Očekivan otpor je bio veličine jedne čete. Jedan deo se sigurno izvukao, jer se radilo o jako nepristupačnom terenu.

Službena beleška istražnog sudije zabeležila je pronalazak oružja na licu mesta: teški mitraljez "Browning" kalibra 12,7mm, 36 automatskih pušaka, dve puške za precizno gađanje sa sistemom manuelnog repetiranja, 5 ručnih bacača, 5 mina, 12 ručnih bombi i 7282 metaka različitih kalibara.
Uviđaj istog dana nije bio moguć zbog bezbednosti, jer je njima stiglo pojačanje i pozicionirali su se tako da su bili u dometu pešadijskog naoružanja. Nakon što je policija oko 15.30 napustila selo, posmatrači su sišli. Svojim uviđajem ništa sumnjivo nisu primetili. U njihovim izjavama nije bilo ni reči o masakru. Sledećeg dana, 16. janura istražni sudija je korespondirao sa misijom OEBS i najavio da planira da izvrši uviđaj. Oni su pokušali da spreče istražnog sudiju da uđe u selo. Bilo je sve to isplanirano. Otvorena je ponovo vatra i onemogućeno da se izvrši uviđaj. Cilj je bio napraviti sliku o masakru. Došao je Voker. Razgovarao je sa starešinama OVK. Dogovarali su zajedničke poteze. Dana 17. januara takođe nije moguće bilo izvršiti uviđaj. Razlozi isti. Strana televizija koja je pratila akciju, a bila je pozvana kao posmatrač, kasnije je svedočila kako oni nakon akcije nisu videli ništa ni blizu masakra. Ništa slično. Svedočili su da u selu nije bili ni dece ni žena. Pokazali su i svoje fotografije koje su to dokazivale. Kako bi se uviđaj završio, bilo je potrebno ponovo zauzeti selo Račak. Informacije su govorile da su tela ubijenih terorista sklonjena u džamiju. Nakon ulaska u džamiju, pronađeno je 40 leševa. Najavljeno je njihovo prebacivanje u Prištinu na Istitut za sudsku medicinu. Kamere stranih televizija beležile su sve vreme uviđaj na terenu. Mogle su se videti velike količine oružja. U toku uviđaja opet je krenula paljba, ovog puta i artiljerijska, minobacačima. Pucalo se u pravcu kamiona koji je bio zadužen za prebacivanje leševa u Prištinu, ali je vozač uspeo da se izvuče i odveze leševe na Institut za sudsku medicinu.

Vokerova misija imala je za cilj da stvori priču "kako loši momci ubijaju dobre, a Zapad ne čini ništa". Od 40 žrtava, tri žrtve nisu identifikovane. Utvrđeno je da se ne radi o lokalnom stanovništvu. Pretpostavljalo se da je reč o stranim plaćenicima ili instruktorima. Bio je i jedan adolescent od 17 godina kao i devojka od 22 godine. Na njemu nisu pronađeni tragovi barutnih čestica, pretpostavljalo se da se radi o nekome koji je bio zadužen za logističku podršku. Na devojci su pronađene. Kasnije se saznalo da je ona bila ćerka komandanta koji je bio zadužen za Račak.

Obdukcijom pred finskim stručnjacima ujedno se kompletirao i sudsko-medicinski nalaz. Primedbi nije bilo. Napisani su zaključci. Pojedinačni i zbirni. Nakon konsultacija finskih stručnjaka sa njihovim ljudima, oni odbijaju da potpišu zajednički zaključak. Zaključak obdukcije je bio da su svi nastradali od vatrenog oružja. Helena Ranta, finski forenzičar i član Međunarodne istražne komisije koja je bila zadužena da utvrdi šta se desilo u selu Račak, prezentovala je svoj izveštaj 17. januara. Opisala ga je kao "zločin protiv čovečnosti". Pričala je da se ne radi o borcima. Njeni navodi su govorili da se radilo o nenaoružanim ljudima. Čak su i mediji sumnjali u njene navode. Bilo je to koordinirano delovanje sa Vokerom. Da cela priča bude još licemernija, nakon završetka borbenih dejstava Goran Radosavljević-Guri kao komandant policijskih snaga na jugu Srbije dobija poziv u Brisel, gde je primljen od strane sekretara NATO. Pričalo se o dešavanjima i akciji "Račak". Posle su otputovali u Študgart. Tamo ih je primio komandant NATO snaga za Evropu. Na tom sastanku je odato priznanje vojnim i policijskim snagama za neka od rešenja naših snaga koja su primenjivana u akcijama na jugu Srbije. Našoj delegaciji prikazan je udžbenik koji je sadržao akcije "Račak" i "Oraovica", namenjen njihovim specijalnim snagama. Uručena su im priznanja. Guri je dobio medalju za doprinos miru.

Tekst je autorsko delo veterana PJP. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja