Oružani sukobi na Kosovu i Metohiji Naslovi

Realne mogućnosti Srbije da povrati Kosmet: dodatna analiza


Naslovna fotografija

Objavljeno u rubrikama: Oružani sukobi na KiM Foto: MoD Srbije

Tekstovi iz ove rubrike autorsko su delo veterana Posebnih jedinica policije, čija je želja da svoja iskustva i mišljenja podeli sa posetiocima sajta.

Očito pojedinci sinoćnji tekst o realnim šansama da vojnim putem u ovom momentu povratimo Kosmet opet nisu razumeli na pravi način. Opet se proturaju teze o Srbiji kao najjačoj vojnoj sili na Balkanu. Priče da mi možemo sve, a nama niko ništa itd. Očito da mi Srbi nismo ništa naučili iz prošlosti. Pojedinci ne shvataju da se nalazimo u 2013. godini i da se u današnjem svetu ne može ratovati na način da se ne obazireš na civilne žrtve, sem ako nisi Amerika. Izgleda da mi mislimo da je Srbija isto što i Amerika i da ako Amerikanci mogu da rade šta hoće i uz njih Rusi, možemo i mi Srbi. E, pa gospodo draga to smo mislili i pre, pa se pokazalo da mi možemo da radimo šta hoćemo dok nas Amerika pušta da radimo šta hoćemo. Strašno je kako pojedinci hoće u rat sa šiptarima, a da pritom se i ne potrude da upoznaju svog protivnika. Da upoznaju njihov mentalitet, hijerarhiju, način života... A prvo je pravilo da ako želiš da pobediš protivnika, moraš da ga dobro upoznaš. Da misliš kao on. Radiš kao on. Predvidiš svaki njegov potez unapred i za svaki da imaš odgovor. Tako nespremni smo radili i 1998. i zato smo i ušli u probleme. Nikada i nigde nisam tvrdio da su šiptari respektabilni vojnici i da mi njih ne možemo da dobijemo. Da su oni sposobni da nam se vojno suprotstave i ugroze nas. Da sačuvaju Kosmet bez pomoći Amerike.

Ali!

Priče kako će svih 1 400 000 da pobegne preko granice kad se zapuca su debilizam i idiotizam. Opet pojedinci ne shvataju snagu medija: TV i novina, javnog mnjenja, lobiranja itd. Opet o ratu govore oni koji ne znaju kako funkcioniše šiptarska porodica. Šiptari su plemenski podeljeni i za one koji ne znaju skoro svi teže jednom cilju, a to je i stvaranje Velike Albanije. U našem sukobu sa njima 1998. i 1999. maltene svaka šiptarska kuća je davala mušku glavu u OVK, (najmanje jednu), a svi su ostali pomagali tu OVK. Kod njih ne postoji da neko neče da ratuje. Ne postoji da jedna porodica neće da da svoj doprinos, već oni jednostavno to rade jer su od malena tako vaspiani i jer moraju da slušaju. Ako kod njih glava sela traži da svaki sposoban muškarac ide u OVK, a drugi daju novac, oni to rade bez pogovora, jer tako hoće i jer tako moraju. U suprotnom, cela porodica onoga ko odbije bude likvidirana. Kod šiptara nema pacifista, nevladinih organizacija, jer se kod njih zna da ili si "sa nama ili protiv nas". Ako si sa nama onda daješ doprinos, ako nisi, onda si mrtav. Mnogi ne znaju da su se šiptari strašno brutalno obračunavali sa Albancima i njihovim porodicama koji su u vreme sukoba 1998. i 1999. bili lojalni državi. Zato, svako ko misli da bi se na prvi pucanj oni razbežali poput miševa preko granice, grdno se vara!

Šta bi se desilo

Kada bismo krenuli, uz podršku avijacije i tehnike, da granatiramo gradove, sela oni bi ih u većini napustili. Manji bi deo neboraca napustio teritoriju Kosova i Metohije i otišao u Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru. Za to bi vreme veći deo "civila" otišao u zbegove po šumama i planinama Kosmeta. Sve sa starcima, decom, ženama, bolestnima i nemoćnima. Ono boraca što bi ostalo, pokušalo bi da se organizuje i da pruža otpor, potpomognuti sa Albancima koji bi im u pomoć došli iz Albanije, Makedonije, Crne Gore, pa i iz Evrope. Svaki put kad bi se našli u problemu, oni bi se po starom i oprobanom receptu pomešali među civile. Mi u zbegu od 30 000 ljudi nemamo ama nikaku mogućnost da u celini izdvojimo borce od neboraca, već bi se opet našli u začaranom krugu, kao i onda da se prepodne bore protiv nas, a popodne prave da su civili. A onda bi došla zima. Kiše. Sneg. I ti bi ljudi počeli da umiru i po šumama Kosmeta. Od gladi, zime, nedostatka medicinske pomoći. E, u onom momentu, kada počnu da umiru deca, starci, žene na -20 od mraza i gladi, onda bi njihovi lobisti počeli da urlaju po svetu da sred 21. veka u srcu Evrope država Srbija čini stravično etničko čišćenje i genocid nad 1 000 000 šiptarske dece, žena i civila. Plaćene strane medijske kuće bi takve vesti objavljivale u udarnim terminima, sve sa slikama jadne dece i zlih Srba. Šta mislite kakva bi bila reakcija sveta?

Ovde nije pitanje da li mi možemo vojno da potučemo šiptare-jer možemo naravno. Ovde je pitanje šta uraditi u jednom takvom ratu sa 1 000 000 šiptara, a da nam ne natovare na grbaču opet neku intervenciju. Pokušajte da shvatite da ovo nije 1914. da se rat vodi samo na bojnom polju. Sada je 21. vek, gde se rat vodi prvo u medijima i lobiranjem, a samo završna faza je sama terenska predstava. Onaj ko ima medije i javno mnjenje sveta na svojoj strani, taj je pobednik. Druga je opcija da poseduješ nuklearno oružje. E, onda te boli uvo za javno mnjenje u svetu, jer niko nikad ne napada državu koja ima nuklearno oružje i vlast koja je spremna da to oružje u svoju odbranu iskoristi. Imamo li mi nuklearno oružje? Ne da ja znam! Imamo li 3 000 000 ljudi pod oružjem? Ne da ja znam!

Znači moramo da se osiguramo da barem svet bude na našoj strani. A to je vrlo jebena rabota kad znamo da šiptari jako mnogo novca ulažu u lobiranje, a mi ne ulažemo ništa. A najveća je komedija priča o tezi "rado Srbin ide u vojnike". Ta je priča važila nekada, a sada je ona daleko od istine. Odziv na mobilizaciju je 1999. godine bio svuda oko 38%, a samo je 3. armija imala odziv preko 50%. Zato te kompjuterske priče o tome da bi Srbija očas posla skupila 500 000 ljudi za rat okačite mačku o rep.

Argumentuj, tastatura ratniče

E sad, nek mi neki iskusni "internet strateg" objasni sledeće:

1. Šta ćemo da uradimo sa minimum 1 000 000 ljudi u zbegovima kad krene rat?
2. Kako da sprečimo da se borci OVK ne mešaju sa civilima?
3. Kako da dobijemo dozvolu da proteramo sve i etnički očistimo Kosmet, da ne bismo opet za 50 godina imali isto sranje.
4. Kako da dobijemo javno mnjenje u svetu na našu stranu?
5. Kako da sprečimo da nas opet ne napadne NATO?

Tekst je autorsko delo veterana PJP. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja