Stručni saradnik Naslovi

Rešavanje kriznih situacija u
urbanom okruženju


Naslovna fotografija

Objavljeno u rubrikama: Stručni saradnik Foto: Picasa Brasillia

Imajući u vidu specifičnost teme koja se obrađuje ovim tekstom, određeni elementi taktike postupanja i taktičke obuke povezani sa temom namenski su izostavljeni iz sadržine teksta, dok su pojedini znatno uprošćeni.

Urbanizovana sredina podrazumeva određeni deo zemljane površine na kojem je organizovana infrastruktura, sačinjena od objekata raznih vrsta i namena. Po pravilu, ova sredina je stalno naseljena, ređe periodično i/ili povremeno (na primer velika gradilišta, rudarski kopovi i tome slično).

Evolucijom oružanih sukoba u modernom dobu, težište borbenih dejstava se neretko dešava upravo u uslovima urbanog okruženja. Ova vrsta dejstava zahteva značajno angažovanje resursa na više nivoa i spada u taktički veoma složena, o čemu svedoči niz specifičnosti, kao i okolnost da se u mnogim centrima za obuku izučavaju kao zasebna celina[1].

Karakteristike sukoba

Na samom početku treba istaći da se rešavanju kriznih situacija na terenu ne sme pristupati šablonski, naprotiv, svaka se mora analizirati posebno i veoma detaljno. Taktika postupanja uvek treba da se prilagođava aktuelnom činjeničnom stanju konkretnog slučaja, koje se saznaje upravo temeljnim operativnim radom. Sa aspekta teorije, moguće je, sa dozom rezerve, govoriti o određenim opštim karakteristikama borbenih dejstava u urbanoj sredini.

Jedna od osnovnih specifičnosti borbe u urbanom okruženju jeste angažovanje manjih formacija, po pravilu taktičkih timova i grupa sastavljenih od posebno obučenih operativaca, a radi rešavanja složenih kriznih situacija.


Angažovanje specijalističkih grupa/timova. Foto: TROE Production

Prednost angažovanja sastoji se u visokoj mobilnosti ovih formacija, kao i specijalističkim veštinama kadra koje su pretpostavka njihove pouzdanosti. Temeljne pripreme dejstava podrazumevaju brzu i preciznu obradu informacija, zatim brzo i tačno prenošenje naređenja i naravno pravilno tumačenje zapovesti. Nužna pretpostavka ovome jeste uspostavljanje valjane komunikacije između elemenata raspoređenih na terenu, a prilikom izvođenja dejstava, posebno ukoliko u tome učestvuje više formacija, nužna je dobra koordinacija radnji i postupanja. Ovo se u praksi postiže organizvanjem krizno-operativng štaba u neposrednoj blizini krizne situacije u koji se šalju sve prikupljene informacije, odnosno iz kojeg izlaze sva naređenja i upućuju se elementima na terenu.

Sama dejstva se mogu izvoditi na tri nivoa: na površini (npr. stambeni objekti, putevi), ispod površine zemlje (podrumi, kanali itd) i iznad površine (spratovi zgrada, krovovi kuća i slično).

Pozicije branilaca su vrlo često dobro utvrđene, a ukoliko su unapred odabrane, onda se biraju tako da braniocima omogućavaju dobru preglednost okruženja (što nužno znači i otežan prilaz napadača), dobar zaklon, odnosno dobar pravac eventualnog povlačenja sa položaja. Manevri napadača se prilagođavaju konfiguraciji terena i mogu biti široki na otvorenom prostoru, odnosno suženi u zatvorenim objektima. Takođe, napredovanje napadača vrlo često nije moguće bez izlaganja neprijateljskoj vatri, te je stoga faktor iznenađenja (ukoliko ga je moguće ostvariti) od ogromnog značaja. Ukoliko je reč o posebno obučenim braniocima, napadač može imati poteškoća u preciznom lociranju njihovih položaja, jer, primera radi, dejstvujući iz unutrašnjosti objekata dodatno maskiraju svoj položaj. Slično tome, a pod uslovom da se radi o bolje opremljenoj grupi ili pojedincima, montiranje prigušivača pucnja[2] na oružja takođe može umnogome sakriti položaje branilaca. Pojačavanje pešadijskih snaga vozilima za podršku usled konfiguracije terena može biti otežano, a i sama tehnika je izložena većem riziku, najviše iz razloga što pretnje mogu dolaziti sa tri nivoa, kao što je već istaknuto.


Kompaktni modeli iz kategorije jurišnih pušaka ili automata najčešći su izbor za primarno naoružanje specijalaca. Foto: Konstantin Lazarev

Iskustva iz sukoba ove vrste su uticala i na razvoj modernog naoružanja i posebne opreme, pa se tako u kategoriji jurišnih pušaka i SMG oružja (engl. Submachine Gun) može primetiti tendencija smanjivanja dimenzija, kao i ukupne mase oružja, čime se dobijaju kompaktniji i lakši modeli, pogodni za upotrebu u uskim prostorijama zatvorenih objekata. Takođe, moderni modeli dozvoljavaju[3] montiranje taktičke opreme za potrebe bliske borbe u ovim uslovima, pod uslovom da se radi o bolje opremljenim jedinicama. U pitanju su različiti refleksni, termalni nišani, ili na primer “infrared” nišani, taktičke lampe, laserski obeleživači cilja i slično.

Pripremanje i realizacija napada

Faza pripreme se, po pravilu, može podeliti na tri etape. To su:

1. Izrada operativnog plana. U ovoj etapi se prikupljaju sve raspoložive informacije poput procene lokacije i brojnosti branilaca, njihove opremljenosti, motivacije, identiteta i tome slično. Vrši se izviđanje iz vazduha upotrebom vazduhoplova, bespilotnim letelicama vrlo često, avionima, ili helikopterima, a iz helikoptera izviđanje i eventualno dejstvovanje po neprijateljskim ciljevima mogu izvoditi specijalisti snajperizma, opremljeni puškama za precizno gađanje. Svrha operativnog rada u ovoj fazi jeste iznalaženje taktički najopravdanijeg načina za rešavanje krizne situacije.

2. Blokiranje užeg i šireg rejona oko centra krizne situacije. Podrazumeva ostvarivanje potpune kontrole svih poznatih prilaza centru krizne situacije. Ukoliko je reč o naseljenoj sredini, pristupa se i evakuaciji civilnog stanovništva, ukoliko uslovi konkretnog slučaja to dozvoljavaju. Pri tom, vrši se provera identiteta fizičkih lica, kako bi se umanjila mogućnost da se neprijatelji izvuku maskirani kao civili. Ukoliko evakuacija nije taktički opravdana (na primer, usled visokog rizika od neprijateljske vatre) stanovništvo se obaveštava o kriznoj situaciji i savetuje se da ne izlazi iz objekata u kojima su se zatekli.

3. Pokušaj ostvarivanja kontakta i pregovaranja sa neprijateljem. Zavisno od okolnosti konkretnog slučaja, a posebno od karakteristika ličnosti branilaca sa akcentom na njihove motive, može se pristupiti ostvarivanju kontakta odnosno pregovora sa braniocima, ukoliko je to u skladu sa politikom državnog rukovodstva, odnosno konkretnog bezbednosnog sistema u čijoj je nadležnosti rešavanje krizne situacije. Kontakt i pregovore planiraju i izvode posebno obučeni operativci pregovaračkih timova. Ukoliko se proceni da pregovaranje neće dati zadovoljavajuće rezultate pristupa se organizovanju napada na položaje branilaca.

4. Raspoređivanje grupa ili timova za posrednu i neposrednu podršku napadačkim snagama. Napad se obično radi po etapama. Svaka ima svoju svrhu i realizacija prethodne je često ključna za otpočinjanje potonje faze napada. Neke od etapa napada mogu biti:

-proboj prve linije odbrane i zauzimanje ključnih tačaka,
-osiguravanje zauzetih pozicija,
-sistematsko čišćenje prostora.

Ukoliko je potrebno obezbediti podršku udarnim timovima ili grupama, pre svega radi uništavanja vatrenih i dobro utvrđenih položaja branilaca, ili radi zaštite napredovanja, angažuje se posebno opremljena mehanizacija. Rukovođenje celokupnom operacijom na terenu izvodi se, po pravilu, iz jednog centra, već pomenutog krizno-operativnog štaba. Rukovodilac operacije na terenu u svakom momentu mora imati uvid u raspored timova i borbenih grupa, kao i to u kakvim situacijama se nalaze.


Napad se, zavisno od okolnosti slučaja, može izvoditi iz više pravaca. Foto: Kommando Spezialkräfte FMZ

Po otpočinjanju, bitno je da se dejstva izvode brzo i efikasno. Svako usporavanje napada je kontraproduktivno jer se time gubi početna prednost i neprijatelju ostavlja mogućnost da se oporavi od prvobitnog šoka (posebno ukoliko je napad bio iznenadan), reorganizuje i utvrdi na nekim novim tačkama. S obzirom na specifičnost dejstava, komplikacije i nepredviđene okolnosti su realna mogućnost i često se dešavaju, a u tom slučaju neophodno je brzo ih otkloniti i nastaviti po planu.

U neplaniranim situacijama često od velikog značaja mogu biti improvizacija, samoinicijativa operativaca na terenu koji neposredno izvode napad, koja u stvari predstavlja odgovor na novonastale okolnosti.
Prilikom rešavanja kriznih situacija u urbanoj sredini, posebno ako je reč o naseljenoj, veoma otežavajuća okolnost jeste upravo prisustvo civilnih lica. Osnovni princip kojim se bezbednosne snage vode jeste zaštita života i imovine civilnog stanovništva u što većoj meri. Radi toga, prilikom izrade operativnog plana koriste se posebne taktičke metode radi minimizovanja mogućnosti civilnih žrtava.

Ukoliko prethodna evakuacija stanovništva nije bila taktički opravdana, onda se prilikom izvođenja napada svi pronađeni civili odmah evakuišu izvan zone dejstava na unapred određene trijažne lokacije, gde se vrši njihovo zbrinjavanje i provera identiteta.

Rešavanje kriznih situacija u urbanoj sredini zahteva posebnu obučenost operativaca koji neposredno realizuju napad, kao i taktičku umešnost rukovodilaca. Neophodna je intenzivna komunikacija i saradnja na svim nivoima. Od izuzetnog značaja je i posebna oprema i naoružanje, koji moraju biti pouzdani i u odličnom stanju. Upravo zato rukovodstva nacionalnih zemalja, ili drugih sistema, ulažu velike resurse u opremanje posebno obučenog kadra, te prigovori kako je održavanje jedinica za specijalne namene previše skupo jednostavno nisu opravdani. Zaštita života i tela građana, kao i njihove imovine, kao i zaštita čitavog nacionalnog sistema, treba da budu najviši postulati kojima državni rukovodioci treba da se vode.

Najopasnije krizne situacije-teroristički akti

Imajući u vidu modalitet kriznih situacija, svakako najopasniji jesu teroristički napadi-akti, po više kriterijuma: broj ljudskih žrtava, visina nastale materijalne štete, ali posebno osećaj straha koji ove radnje stvaraju u okruženju gde su realizovani, pa čak i pokušani.

U poslednjem periodu, uvećane su terorističke aktivnosti u zemljama sa kojima se graniči Republika Srbija, što je svakako ozbiljan signal za pozornost srpskih državnika i bezbednosnih struktura. Terorizam, kao modalitet organizovanog kriminaliteta, danas je vrlo teško (i nezahvalno) definisati, pa ni samo međunarodno javno pravo ne nudi potpunu definiciju terorizma, jer se aktivnosti ove vrste odlikuju vrlo izraženom mutacijom i sposobnošću za prilagođavanjem aktivnostima koje bezbednosne strukture upravljaju protiv njih. Jasno je da terorizam ne poznaje geografske niti državne granice i da je to problem kome treba pristupiti na međunarodnom nivou, što opet povlači potrebu za intenziviranjem međunarodne saradnje u toj oblasti, pre svega na polju razmene informacija.

Terorističke akte nikada ne treba posmatrati izdvojeno od aktuelnih političkih i društvenih odnosa na prostoru u kojima su napadi izvršeni ili je trebalo da budu izvršeni. Realizaciji najčešće prethodni veoma temeljna priprema u kojoj pripadnici terorističkih organizacija pokazuju visok nivo i inteligencije i taktičkog planiranja, a neretko se mogu primetiti upravo metode kojima se služe elementi bezbednosnih sistema nacionalnih država ili drugih zajednica, posebno metode rada obaveštajnih službi.

Borba protiv terorizma, jednostavnije rečeno, podrazumeva skup taktičko-operativnih radnji, utemeljenih na pravnim propisima nacionalne zemlje ili političkog entiteta, koje izvode bezbednosne strukture radi sprečavanja izvođenja terorističkih napada (protivteroristička dejstva), odnosno radi što brže sanacije štetnih posledica terorističkih akata (antiteroristička dejstva).


Kada zakaže prevencija, represivna dejstva moraju se izvoditi brzo i odlučno. Foto: Stephane Bommert

Preventivne aktivnosti u ovoj oblasti bi se mogle obuhvatiti terminom protivterorizma i, uprošćeno rečeno, moraju obuhvatiti kako operativne, taktičke metode, tako i edukativne. Dakle, borba protiv terorizma ne treba da bude isključivi posao obaveštajaca i posebno obučenih pripadnika protivterorističkih i/ili antiterorističkih jedinica, već celog društva. Socijalno–obrazovne ustanove i mediji u ovome moraju prepoznati svoj potencijal, ali ne tako što će objavljivati frapantne naslove (i neproverene vesti) kako bi privukli što veći broj kupaca novina ili poseta na svojim internet portalima! Pravilnom edukacijom civilstva se umnogome može dići nivo bezbednosti na jedan posredan način. Nažalost, ove aktivnosti često nisu na optimalnom nivou i može se primetiti još jedna pravilnost: prvo je potrebno da se štetna posledica desi, pa da se tek onda otpočne sa intenzivnijim radom koji za cilj ima prevenciju nastanka sličnih posledica u budućnosti.

Kumanovo, Makedonija

Nedavno završena antiteroristička akcija u Kumanovu, u Makedoniji, jasno je pokazala da bezbednosni sistemi imaju veoma opasnog protivnika. Nivo obučenosti, opremljenosti i organizacije članova terorističke grupe uzrokovao je gubitke u ljudstvu na strani makedonske policije. Takođe, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, jasno je da je grupa morala imati i pomoć iznutra, tj. sa teritorije Makedonije, što je veoma, veoma ozbiljno. Stradanja makedonskih heroja moraju biti signal svim zemljama u regionu da unaprede strukturu svojih bezbednosnih sistema, kao i da dodatno ojačaju međusobnu saradnju. Državno rukovodstvo Republike Srbije preuzelo je brze korake radi dodatnog obezbeđivanja južne granice naše zemlje, između ostalog i slanjem posebno obučenih pripadnika Žandarmerije i Protivterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema procenama stručnjaka i službenih lica, nivo bezbednosti u našoj zemlji je zadovoljavajući, ali obaveza svih je da se digne na viši nivo. Svima bi trebalo da bude jasno koliki je u ovoj oblasti značaj upravo ovih posebno obučenih ljudi, koji štite Republiku Srbiju i njene građane. Njihovo veliko borbeno iskustvo i odanost zemlji i građanima jesu temelj naše bezbednosti, koja bi bila još jača ukoliko bi im svi u tome pomagali.

[1] Bolje opremljeni centri za obuku raspolažu većim poligonima na kojima su postavljene realne makete objekata delova naselja, saobraćajnih raskrsnica i tome slično.
[2] Obučeniji strelci znaju da izrade i improvizovane prigušivače pucnja prilično brzo i jednostavno.
[3] Najčešće zahvaljujući montiranim nosačima standardizovanih Picatinny šina na koje se po potrebi montira dodatna taktička oprema.

Tekst je autorsko delo stručnog saradnika sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja