Oprema Naslovi iz rubrike

Konfiguracija opreme za potrebe izvođenja specijalnih operacija


Naslovna fotografija

Objavljeno u rubrikama: Oprema Foto: specijalne-jedinice.com

Specijalne operacije podrazumevaju operativno – taktičke aktivnosti koje na terenu izvode posebno obučeni i opremljeni operateri, radi izvršavanja konkretno određenog ili više povezanih taktičkih zadataka.

Specijalne operacije[1] izvode posebno obučeni pripadnici vojnih i policijskih jedinica, samostalno ili u okviru drugih, po pravilu obimnijih, konvencionalnih operacija. Osnovni cilj operativno – taktičkih aktivnosti ove vrste jeste realizacija zadataka onda kada upotreba redovnih snaga iz nekog razloga nije moguća[2], ili je taktički neopravdana (na primer, usled izuzetne složenosti činjeničnog stanja i visokog rizika).

Kao neke od osnovnih karakteristika specijalnih operacija mogu se izdvojiti njihova raznovrsnost, u smislu da obuhvataju veoma različite tipove operativno – taktičkih zadataka i radnji, odnosno angažovanje pouzdanih, visokoobučenih i posebno opremljenih operatera u okviru manjih i samostalnih formacija, koji su sposobni da efikasno dejstvuju u svim uslovima. Logika upotrebe visokoobučenih specijalaca je pretpostavka ostvarivanja prednosti njihovim angažovajnem, imajući u vidu njihovu opremljenost i veštine, posebno mogućnost adaptacije i improvizacije.

Specijalne operacije se, naravno, mogu izvoditi u urbanim i u ruralnim uslovima, na kopnu, u vazduhu, kao i u vodenom okruženju. Vrsta okruženja, zajedno sa svim propratnim faktorima, kao što su vremenski period dana ili noći, aktuelni klimatski uslovi, prisutnost civila, infrastrukture i tome slično, umnogome utiče na karakter konkretne operacije. Kada je reč o operacijama koje se izvode u urbanoj sredini, jedna od osnovnih karakteristika je izrazita nepredvidljivost razvijanja događaja na terenu, a posebno otežavajuća okolnost jeste i realna mogućnost nastanka kolateralne štete, kako u smislu civilnih žrtava, tako i u smislu oštećenja ili uništenja prisutne infrastrukture i druge imovine. Kao studijski primer iz prakse uzima se i operacija u glavnom gradu Somalije, Mogadišu, koju su u periodu od 3. do 4. oktobra 1993. godine izvele združene snage elitnih vojnih američkih jedinica, radi zarobljavanja samoproklamovanog „predsednika“ Mohameda Faraha Aidida. U uličnim borbama poginulo je 19 specijalaca, 73 su ranjeni, jedan zarobljen, uz gubitak 2 helikoptera tipa „Sikorsky UH-60 Black Hawk“.

Nije pogrešno napraviti i razliku između specijalnih operacije koje izvode operateri policijskih i operateri vojnih jedinica. Razlike su uglavnom posledica pozitivnopravnih zakonskih propisa koji uređuju uslove i mehanizme angažovanja posebnih i specijalnih policijskih i vojnih jedinica, odnosno mogućnost upotrebe posebne opreme, sredstava i naoružanja.

Na kraju, imajući u vidu složenost i rizičnost operacija ove vrste, temeljan i pravovremen operativni rad na terenu je jedan od najznačajnijih faktora za uspešnu realizaciju specijalne operacije. Stoga je veoma važno da postoji intenzivna saradnja između elitnih jedinica i nacionalnih obaveštajnih službi, odnosno da svaka jedinica specijalna namene u svom operativnom kadru ima i vrsne operativce, vične prikupljanju, obradi i prenosu informacija sa terena. S tim u vezi, radi izviđanja i/ili osmatranja se, pored ljudskih resursa, upotrebljavaju i daljinski upravljani bespilotni vazduhoplovi tipa „dron“, daljinski upravljana besposadna zemaljska vozila i druga sofisticirana optoelektronska oprema.

Odabir konfiguracije opreme

Primer konfiguracije opreme pripadnika SPJ za potrebe izvođenja dejstava u urbanom okruženju

Uspešna realizacija složenih, visokorizičnih zadataka, pored stručnosti i profesionalizma operatera, zahteva i upotrebu sofisticirane taktičke opreme, sredstava i naoružanja. Pomenuti predmeti su, po pravilu, prilično skupi, te su dostupna novčana sredstva vrlo često i ograničavajući faktor u opremanju posebnih i jedinica za specijalne namene. Ovo često dovodi i do iracionalnih rasprava o tome da je visokosofisticarana, moderna, pouzdana oprema čist luksuz, pa sve do tvrdnji da su i formacije ove vrste neracionalan trošak budžetskih sredstava, samim tim nepotrebne. U stručnim krugovima jasno je da je nabavka i upotreba ovakve opreme imperativ.

Konfiguracija opreme operatera pri izvođenju konkretne specijalne operacije primarno zavisi od karaktera same operacije. Ovo ponovo u prvi plan stavlja značaj kvalitetnog i pravovremeno izvedenog operativnog rada. Na osnovu dobijenih i obrađenih informacija operateri mogu organizovati kako individualnu, tako i grupnu, formacijsku opremu. Aktuelno činjenično stanje utiče na izbor konfiguracije balističke zaštite, individualne i grupne, odabir sistema vatrenog oružja, optoelektronskih uređaja itd. Tako, primera radi, prisustvo civila u rejonu operacije može uticati i na odabir vatrenog oružja, s obzirom na balističke karakteristike kalibra. Ili, u slučaju izvođenja operacije za koju se pretposavlja duže vreme realizacije, operateri se mogu odlučiti za maksimalno odbacivanje opreme, radi umanjivanja ukupne mase i uvećavanja pokretljivosti na terenu. Takođe, individualna konfiguracija opreme operatera zavisi i od njegove pretpostavljene uloge u grupi ili timu prilikom angažovanja. Posebno složena situacija je izvođenje specijalne operacije u slučaju vrlo oskudnih operativnih podataka, kada prikupljenim informacijama nije moguće ostvariti početnu prednost. Tada se konfiguracija opreme operatera organizuje prema njihovom ličnom iskustvu i objektivnim pretpostavkama. Princip objektivnosti nalaže da se u ovim situacijama u slučaju nedoumice ili nepostojanja saznanja kao aktuelna uzima najsloženija, najzahtevnija pretpostavka. Najveća pažnja se, po pravilu, daje elementima zaštitne opreme, kao i onoj opremi koja će predstavljati „uši i oči“ operatera. Oprema grupe ili tima koncipira se tako da formacija u izvođenju operacije bude što samostalnija.

Iz navedenog se može zaključiti da oprema na prvom mestu mora biti pouzdana, kako bi operateri stekli poverenje u nju, a samim tim i uvećali samopouzdanje pri radu.

Elementi opreme

Kada je reč o obući operatera, treba istaći da je tradicionalni koncept taktičke čizme danas prilično zastareo. Sve više su zastupljene tzv. borbene patike koje, u stvari, predstavljaju modifikovane „outdoor“ ili „hiking“ patike. Ova obuća je lagana, veoma prijatna za nošenje, te omogućava optimalnu potporu članka. Među operaterima veoma popularni proizvođači su „LOWA“, posebno linija „Zephyr Task Force“, Zatim „Salomon Forces“, „LALO Tactical“, „Asolo“ i dr.

Odabir odeće je, naravno, prvenstveno ograničen formacijskim uniformama pri konkretnoj jedinici, mada je danas u pojedinim jedinicama u svetu zastupljena i praksa upotrebe civilnih stvari pri izvođenju intervencije. Odabir maskirne šare ili boje, naravno, primarno zavisi od pretpostavljenog okruženja u rejonu operacije. Operateri se mogu odlučiti za dvodelne taktičke uniforme, u konfiguraciji taktičkih pantalona i potpancirne košulje ili duksa, odnosno bluze, ili taktičke kombinezone. Upotreba kombinezona opravdanija je u slučaju izvođenja kraćih operacija, posebno kada se očekuje mnoštvo fragmenata pri izvođenju dejstava. Među najpopularnijim proizvođačima su „Crye Precision“, „UF PRO“, „First Spear“, „Outdoor Research“ i drugi.

Foto: specijalne-jedinice.com

Balistički prsluk tipa „nosač ploča“. Foto: specijalne-jedinice.com

Balistički prsluk predstavlja najznačajniji deo individualne balističke opreme operatera. Sve popularniji su tzv. nosači ploča (eng. plate carrier), prvenstveno usled manje mase i omogućavanja bolje pokretljivosti operatera pri radu. Moderni nosači ploča opremljeni su i „MOLLE“ trakama, omogućavajući montiranje futrola, džepova, torbica i slično. Mnogi proizvođači praktikuju i lasersko sečenje tkanine nosača u „MOLLE“, koji se u tom slučaju, u stvari sastoji od horizontalnih proreza, čime se dodatno umanjuje ukupna masa kerijera. Za potrebe izvođenja operacija na vodi, opravdana je upotreba nosača ploča koji ne tonu, ili su opremljeni vazdušnim jastucima koji se mogu aktivirati po potrebi. Zavisno od okolnosti slučaja, i naravno dostupnosti opreme pri formaciji, operater se može odlučiti i za kačenje balističe zaštite za ramena i prepone, što nije praksa u slučaju izvođenja dužih operacija. Važno je istaći da je neozbiljno tvrditi da je konkretan model nosača ploča ili balističkog prsluka univerzalan i idealan, već se upravo njegova konfiguracija prilagođava okolnostima slučaja. U samom svetskom vrhu su modeli proizvođača „Crye Precision“, „First Spear“, „Mayflower“, „London Bridge Trading Inc“ i drugih.

Foto: specijalne-jedinice.com

Balistički šlem tipa „High Cut“. Foto: specijalne-jedinice.com

Na balističke šlemove se danas sve više gleda kao na platformu za montiranje dodatne opreme operatera. Naravno, važna je i balistička zaštita koju šlem ostvaruje prema definisanom standardu. Ipak, najčešći nivo ili stepen zaštite je IIIA, koji pretpostavlja zaštitu od projektila pištoljskih kalibara, što svakako ne može biti dovoljno pri suočavanju sa puščanim kalibrima. Veoma popularni koncepti modernih šlemova su „FAST Maritime“, odnosno „High Cut“, koji se usled specifičnog dizajna odlikuju relativno malom masom, a u slučaju i udobnih lajnera znatno su prijatniji za nošenje i u dužem intervalu. Veoma zastupljeni su šlemovi proizvođača „Ops-Core“, zatim „MTEK“, posebno modeli „Flux“, a na dobrom glasu su i modeli „Delta X“, proizvođača „The Safariland Group“, kao i „Team Wendy“. Na bočne šine operater može montirati dodatke poput adaptera za antifone, video kamere, ili lampe (poput modela „Surefire“, ili „Princeton Tec“ sa vidljivim i nevidljivim svetlom). Na prednjoj, čeonoj strani neizostavan je i nosač uređaja za osmatranje u noćnim uslovima. Na zadnjoj strani šlema postavljaju se kontrateg, torbica (eng. pouch) za bateriju, kao i IC marker koji kontinuiranim ili strob svetlom označava operatera. Popularni su „S&S Precision Manta Strobe“, zatim „CORE Survival Hel-Star 6“ treće generacije i drugi. Video kamere bi trebalo da budu niskog profila, kako bi zauzimale što manje prostora, a među najpouzdanije ubrajaju se kamere „MOHOC“, „Contour Inc“ i druge. Iskusni operateri na šlem takođe lepe i IC oznaku u vidu zastavice, specifičnog simbola, broja ili slova.

Imajući u vidu značaj komunikacije između operatera, neobično je važno da komunikacioni set i radio-uređaj budu veoma pouzdani. Kvalitetan komunikacioni set mora davati čist, postojan stereo zvuk, uz istovremeno obezbeđivanje redukcije spoljašnje buke, kao i značajnu autonomiju rada. Pored toga, moraju biti i robusni u smislu pouzdanog rada u ekstremnijim klimatsko-terenskim uslovima, odnosno otpornosti na mehaničke udarce. Među najpopularnijim proizvođačima u svetu su svakako „MSA“, sa sjajnim modelom „Supreme Mil CC“, zatim „Peltor“ sa modelima „Contact 3“ i „Contact 4“, pa „Safariland Liberator V“, „Ops-Core RAC“ i drugi.

Foto: specijalne-jedinice.com

Primeri naoružanja operatera. Foto: specijalne-jedinice.com

Naoružanje operatera se, uglavnom, sastoji od primarnog i sekundarnog naoružanja, s tim što, kao što je istaknuto, uloga operatera pri konkretnoj operaciji može uticati i na njegovu konfiguraciju naoružanja. Primera radi, tzv. bričer (eng. breacher), tj. operater koji „ovnom“ probija vrata ili kakvu drugu prepreku, najčešće ima drugačiju konfiguraciju naoružanja. Zavisno od okolnosti slučaja operater se može odlučiti za tzv. oružje za ličnu zaštitu (eng. personal defense weapon – PDW), automat (eng. submachine gun – SMG), ili automatsku pušku. Stiče se utisak da u ovom momentu u pomenutim kategorijama vatrenog oružja nemački „Heckler & Koch“ odvažno drži prvu poziciju. Sistemi poput „MP-7“, u specifičnom kalibru 4,6x30 mm, kao i legendarni „MP-5“ u kalibru 9 mm, odnosno noviji „UMP“, koji se kupcima nudi u tri osnovna pištoljska kalibra, izgleda da trenutno nemaju dovoljno jakog konkurenta. Slično je i sa puščanim sistemima, gde serija „416“, u kalibru 5,56 mm beželi konstantan rast prodaje u svetu. Bez obzira na proizvođača, vatreno oružje operatera svakako mora biti pouzdano, robusno, a veoma se cene i kompaktne dimenzije, dobra ergonomija, kao i što manja masa oružja. Takođe, moderno oružje ne može se zamisliti bez nosača „Picatinny“ šina koji omogućavaju prihvat dodatne opreme. Od dodatne opreme standard pri posebnim i jedinicama za specijalne namene predstavljaju refleksni nišanski uređaji, poput „red dot“ i holografskih nišana, gde definitivno prednjače modeli proizvođača „Aimpoint AB“, odnosno „EOTech“.

Foto: specijalne-jedinice.com

Refleksni nišani proizvođača „Aimpoint AB“ i „EOTech“ izuzetno su popularni među operaterima. Foto: specijalne-jedinice.com

Ovi nišanski uređaji znatno olakšavaju i ubrzavaju radnju nišanjenja, omogućavajući strelcu da nišani i gađa sa oba otvorena oka, dajući mu tako i bolju preglednost okoline. Zanimljiv koncept nišanskog uređaja je „ELCAN Specter DR 1x/4x“ koji objedinjava neuveličavajući „red dot“ nišan, odnosno uveličavač 4X. Promena uvećanja se vrši jednostavnim povlačenjem bočne poluge, smeštene na donjoj strani uređaja, samim tim, nema potrebe za montiranjem posebnog uveličavača iza refleksnog nišana, čime se dodatno štedi na ukupnoj masi oružja. Važan dodatak predstavlja i laserski obeleživač cilja – LOC, odnosno iluminator, a idealno bi bilo imati na raspolaganju modele koji nude IC i vidljivi snop svetlosti, poput veoma pouzdanog „EOTech AN/PEQ-15“. Među operaterima danas su znatno popularniji obeleživači sa snopom zelene boje, primarno usled bolje vidljivosti. Upotreba laserskog obeleživača cilja posebno je opravdana pri izvođenju operacija u noćnim uslovima ili uslovima smanjene vidljivost, a svakako pri upotrebi optike za osmatranje u noćnim uslovima. Montiranje taktičke lampe je opravdano i u slučaju posedovanja iluminatora, prvenstveno usled jačeg snopa svetlosti, shodno tome i bolje osvetljenosti. U upotrebi su lampe vidljivog i nevidljivog spektra, a pouzdani brendovi su „Streamlight“, kao i „Surefire“. Pri izvođenju specijalnih operacija često se može javiti i potreba za prigušivačem pucnja. S tim u vezi, mnogi proizvođači danas nude posebno dizajnirane gasne kočnice koje se montiraju na usta cevi, a koje istovremeno služe i kao adapter za montiranje prigušivača pucnja. Popularni su modeli „SOCOM“, proizvođača „Surefire“, a ne zaostaju ni proizvodi kompanije „SilencerCo“.

U kategoriji sekundarnog naoružanja operatera, najzastupljeniji su poluautomatski pištolji. Primećuje se tendencija upotrebe modela u kalibru 9 mm, sa značajnijim kapacitetom okvira. Na tržištu postoji više veoma pouzdanih modela, različitih proizvođača, no, izgleda da su austrijski glokovi najpopularniji. Odlična ergonomija, mala masa i značajan kapacitet okvira učinili su serije „17“, „19“, treće i četvrte generacije (nedavno je promovisana i peta generacija ove dve serije) izuzetno popularnim pri vojnim i policijskim jedinicama. Integrisana šina na donjoj strani rama, ispod cevi, omogućava prihvat dodatne opreme, poput LOC ili taktičke lampe, odnosno uređaja koji objedinjava LOC i lampu. U najkvalitetnije proizvode u ovoj kategoriji ubrajaju se modeli proizvođača „Surefire“ i „Streamlight“. Upotreba LOC je posebno opravdana u slučaju tehnika tzv. nekonvencionalnog, instinktivnog nišanjenja, kada se strelac fokusira na metu, a ne na mehaničke nišane[3], kao što to može biti slučaj, primera radi, pri upotrebi balističkog štita. Za operatera u akciji, posebno pri izvođenju dinamičnijih radnji, veoma važan je i osećaj sigurnosti dok je pištolj odložen u futrolu. Kvalitetna taktička futrola mora istovremeno obezbediti i brzo potezanje, ali i sigurno bravljenje oružja. Takođe, sama konstrukcija bi trebalo da omogući i bravljenje pištolja sa montiranom lampom i/ili LOC. Danas su najpopularnije polimerske futrole, odnosno futrole izrađene od materijala „kydex“, prvenstveno zbog značajnog radnog veka, manjeg habanja oružja i slično. U samom svetskom vrhu su modeli proizvođača „The Safari Group“ sa veoma pouzdanim automatskim sistemom bravljenja (eng. automatic locking system – ALS), zatim modeli „BLACKHAWK!“, a odličan potencijal imaju i „kydex“ taktičke futrole mladog proizvođača „Horned Viper“, iz Republike Srbije.



Nema sumnje da sofisticirana, visokokvalitetna oprema iziskuje značajna novčana sredstva. Ipak, mudro i kontinuirano ulaganje namenskih sredstava trebalo bi da bude imperativ ozbiljnim i odgovornim državnim rukovodstvima, kako bi operativni kapaciteti specijalaca, onda kada zatreba, došli do punog izražaja.

Objavljeno u "Vojnotehničkom glasniku", naučnom časopisu Ministarstva odbrane Republike Srbije, broj 1, januar-mart 2018. godine.

[1] U stranoj literaturi upotrebljava se i izraz „nekonvencijalne operacije“, eng. unconventional operations.
[2] Kada, na primer, pozitivnopravni propisi, najčešće zakonski, ne dozvoljavaju angažovanje u konkretnom slučaju.
[3] Ili montirani „red dot“ nišan.

Tekst je autorsko delo administratora sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja