Razno Naslovi

Problem nestručnosti pri hijerarhijskim organizacijama


Naslovna fotografija

Objavljeno u rubrikama: Razno Foto: specijalne-jedinice.com

Nestručnost bi se najuopštenije mogla odrediti kao nedostatak veština, znanja i iskustava za optimalno obavljanje poverenih dužnosti, poslova, ili zadataka.

Na samom početku treba istaći da je nestručnost prisutna u svakoj profesionalnoj sferi, te da je realna posledica mnoštva faktora. Kao takvu, nemoguće ju je potpuno odstraniti iz konkretne ljudske delatnosti, ali se u praksi svakako može mnogo učiniti radi umanjivanja njenog značaja pri obavljanju konkretne delatnosti, prvenstveno u smislu minimiziranja negativnih posledica nestručnog rada.

Ovde je takođe nužno ukazati i na razliku između nestručnosti i neprofesionalnosti. Naime, stručnost u praksi vrlo često podrazumeva i profesionalizam rada, ali ne nužno. Profesionalnost u radu je širok pojam, pa, primera radi, uključuje i socijalne veštine, karakterne osobine i tome slično. Moguće je da pojedinac, grupa ili tim veoma dobro obavljaju svoj posao, ali da su takođe i veoma neprijatni za saradnju, nekulturni, nepragmatični, netačni u dogovoru i vremenu i dr. Dakle, moguće je istovremeno biti stručan, ali ne i izrazito profesionalan. Suprotno tome, nestručna osoba jednostavno nema pravo da se poziva ni na kakav profesionalizam, iz razloga što se manjak znanja, veština i iskustva ne može valjano nadoknaditi „profesionalnim” ponašanjem. Ovako rezonovano, jasno je da je stručnost uvek ispred profesionalizma, ali bi svakako bilo dobro da se ostvaruje kroz profesionalizam.

Kada nestručnost postaje problem

Upravljanje ljudskim resursima je, iako to i danas mnogi osporavaju, veoma kompleksna nauka! Ovo važi na prvom mestu zbog činjenice da su ljudi kao takvi izrazito kompleksni pojedinci, sa mnoštvom osobina. U svakoj organizacionoj celini čiji cilj, ideja, a posebno delatnost, okupljaju više pojedinaca, veština upravljanja ljudskim resursima je neobično važna iz više razloga. Prvo, efikasnim upravljanjem optimizujuju se i pojedinačni i grupni rad, odnosno rezultati. Pored toga, racionalno upravljanje ljudskim znanjima, iskustvima, veštinama i radom omogućava stvaranje i unapređivanje kvalitetnih kolegijalnih, ali i socijalnih odnosa unutar organizacije, čineći je znatno kompaktnijom, jačom, sa odličnom radnom atmosferom. U takvom okruženju pojedinci rado daju svoj maksimum, poštuju autoritete, ali isto tako i razlike i potrebe svojih kolega, te im vrlo često samoinicijativno priskaču u pomoć u slučaju problema, gradeći tako odnose poverenja i osećaj zajedništva.

Važno je napraviti i razliku između ekspertskih i neekspertskih upravljača. Naime, ekspertski šefovi su oni koji u svom profesionalnom statusu i obrazovanju objedinjavaju znanja, veštine i iskustva iz delatnosti u kojoj upravljaju, što bi trebalo da bude pretpostavka njihovog efikasnijeg upravljanja. Ovakvi šefovi su veoma poželjni u specifičnim oblastima, kao što je bezbednost. Imperativ je da, primera radi, komandant jedinice za specijalne namene i sam ima iskustva u planiranju i izvođenju namenskih aktivnosti, kako bi bolje rukovodio svojim kadrom i bolje ga razumeo. Sa druge strane, postoje i neekspertski upravljači koji, dakle, nisu stručni za rad u konkretnoj oblasti, ali poseduju druge upravljačke veštine. Ovi šefovi ne moraju nužno biti loši, posebno ako odaberu kompetentan tim pomoćnika koji im svojim stručnim savetima i mišljenjima pomažu u procesu upravljanja.

Ali, šta onda kada nadređeni u svom radu i odnosu sa svojim podređenima pokazuje nevolju i/ili neznanje? Šta onda kada njegova profesionalna (ne)osposobljenost nije u skladu sa poverenom mu pozicijom i službenim aktivnostima, koje spadaju u delokrug njegove nadležnosti.

Dobar upravljač

Dobar šef ume da izvuče maksimum iz svakog podređenog, kao i da ga istovremeno motiviše da ubuduće radi na istom ili većem nivou, da se profesionalno usavršava kad god za to ima priliku, po mogućstvu neprekidno. Dobar upravljač zna da je njegova grupa, ili tim, ili četa jaka onoliko koliko i njegov najslabiji pojedinac, te da što su pojedinci stručniji, to je i njegova upravljačka celina efikasnija u radu. Dobar šef vrlo često predvodi svoje podređene u radu, motiviše ih ličnim zalaganjem i odnosom prema poslu, dajući im, bez trunke sujete, i prostora za individualizaciju, zatim iznošenje mišljenja, ali i kritika.

Foto: specijalne-jedinice.com
Dobar upravljač svojim primerom uvek predvodi u radu, motivišući i svoje podređene. Foto: specijalne-jedinice.com
Klik za uvećanje.

Autoritet ovakvog upravljača se ne dovodi u pitanje! Podređeni su uvereni u profesionalne kvalitete svog upravljača, njegova naređenja, odluke. Naravno, uvek će biti i nestručnih među podređenima, koji ne samo što ne umeju, već i ne žele da zaista rade svoj deo posla, pa će se truditi da na svaki način dovedu u pitanje autoritet upravljača, pokušavajući da oko sebe okupljaju istomišljenike. Ako je kolektiv većinom sastavljen od kvalitetnih profesionalaca, ove „crne ovce” će vrlo brzo biti označene, pa im tada preostaje ili da menjaju svoj pristup poslu, ili da menjaju radnu sredinu. Upravo ovo je odličan primer kada okruženje pozitivno deluje na pojedinca, odnosno kada se kolektiv samoinicijativno štiti od bilo kakvog pokušaja ugrožavanja ili povređivanja.

Lažni autoritet

Trebalo bi svima da bude jasno da se pravi autoritet zaslužuje, a nikako nameće!
Ovo je posebno tačno u slučaju kada je kolektiv uglavnom sačinjen od natprosečnih pojedinaca, sa specijalnim psihofizičkim osobinama i sposobnostima. Onome ko i sam ima veoma jak karakter, snažno izgrađenu ličnost, autoritet skoro da se ne može nametnuti prinudom, već se mora zaslužiti. Kod istaknutog pojedinca mora se stvoriti opravdanost šefovskih direktiva i odluka.

Među iskusnim i stručnim pojedincima lako se primete oni koji se izdvajaju, i na pozitivan i na negativan način. Shodno tome, nestručnost upravljača vrlo brzo postaje očigledna, što otvara put mnogim sukobima i negativnim posledicama. Autoritet takvog upravljača je (opravdano!) kompromitovan, što brzo postaje jasno i u kolegijalnim odnosima. Upravljaču tada jedino preostaje da se na različite načine „obračunava” sa pojedincima kojima nije „zadovoljan”, odnosno da svoj „autoritet” izgrađuje prinudom. Naravno, ozbiljan profesionalac će „prihvatiti” i autoritet takvog upravljača, kako ne bi bio prebačen na lošije radno mesto, ostao bez posla, ili iz nekog drugog razloga, ali njegova profesionalna motivacija tada svakako nije na optimalnom nivou. Ovo je, nažalost, odličan primer kada nestručnost pretpostavljenog „guši” potencijal za profesionalni razvoj nekog veoma kvalitetnog pojedinca ili kolektiva, čineći tako i celu organizaciju slabijom.

Sujeta

Sujeta je jedna od najštetnijih profesionalno-socijalnih karakteristika pojedinca! Iskustvo nas uči da se upravo sujeta najčešće dovodi u vezu sa nedostatkom stručnosti pojedinca, jer onaj koji zaista zna i ume, siguran je u svoje odluke, a tada, po pravilu, ni dobri rezultati ne izostaju. Sjajna karakteristika veoma uspešnih i zaista vrednih i stručnih ljudi je da imaju jak takmičarski duh, te da im je nadmetanje (u racionalnoj meri) sa kolegama snažan motiv u procesu profesionalnog usavršavanja. Štaviše, ne samo da se trude da sebe razvijaju, već podstiču i ljude oko sebe, bez obzira jesu li im nadređeni, ili podređeni. Imati ovakve kolege u svom kolektivu je neprocenljivo!

Sa druge strane, nekompetentan pojedinac je izrazito nesiguran, jer se oseća ugroženo, na prvom mestu upravo od strane stručnih ljudi, jer neznanje nikada nije pobedilo, niti će pobediti znanje! Upravo je ovo klica mnogih profesionalno-socijalnih anomalija unutar organizacije, posebno ako je u pitanju organizacija sa hijerarhijskom strukturom, gde pojedinci imaju šira i jača izvršna ovlašćenja od većine kolektiva.

Nestručan upravljač ne dozvoljava podređenima da budu bolji od njega, trudeći se da na svaki način spreči, ili umanji njihov profesionalni razvoj. Shodno tome, svaki istaknuti rezultat umesto da pojedincu bude nagrada, vrlo često će biti sankcija!

„Ti bi na specijalistički kurs, je li? Bolje idi da čuvaš kapiju”.

Nestručan upravljač kategorički odbija bilo kakav predlog koji odstupa od njegove odluke ili mišljenja, ne želeći ni da sasluša argumentaciju. Ovakav šef ne želi da menja ništa u kolektivu, za njega je status quo najbolja opcija, jer se tako oseća najmanje ugroženim. Istovremeno, inovacije, analiziranje iskustava i oprobavanje trendova, posebno iz inostranstva, za njega je nezamislivo! Jasno je da je ovo za energičnog pojedinca, ispunjenog entuzijazmom i željom za unapređenjem, veoma frustrirajuće.

„Odnos prema opremi? Piši mu dvojku!”

Svaki pokušaj pojedinca da nešto izmeni, unapredi, kako sebe, tako i okruženje, naići će na nerazumevanje i neodobravanje, a može biti i sankcionisano! Tada, nažalost, takvom pojedincu preostaje da, kao prethodno pomenute „crne ovce”, postane deo svog okruženja i spusti sebe na niži profesionalni nivo, ili da promeni samo okruženje. Ovo je, nažalost, odličan primer za razumevanje zašto mnogi stručni, energični pojedinci napuštaju svoju struku, pa čak i zemlju!

Suočenje

O nestručnosti treba neprekidno govoriti, ali na jedan uopšten, kulturan način, bez pominjanja pojedinaca! Ne sme se nikada dozvoliti da se nestručnost prihvati kao standard, nikada se ne sme zaboraviti da je to u stvari anomalija, a ne pravilo! Na kraju krajeva, kada se na nešto konstantno usmerava pažnja, koliko god beznadežno možda delovalo, uvek postoji mogućnosti i da se nešto promeni, na bolje!

Tekst je autorsko delo administratora sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja