Stručni saradnik Naslovi

Poenta
jednoobraznosti


Naslovna fotografija

Objavljeno u rubrikama: Stručni saradnik Foto: specijalne-jedinice.com

Jednoobraznost u opremanju operatera, prosto uzev, podrazumeva nabavku i uvođenje u službenu upotrebu kontingenata iste opreme. U pitanju je višedecenijska praksa, koja se do nedavno nije uopšte dovodila (a negde se i dalje ne dovodi) u pitanje.

Ovako definisana, predstavlja jednoobraznost u objektivnom smislu, dakle deo jednog opšteg (i konstantnog!) procesa opremanja operatera policijskih i vojnih jedinica. Jednoobraznost u objektivnom smislu je neizbežna posledica racionalizacije svake konkretne nabavke, u smislu spuštanja cene, s obzirom na veličinu porudžbine. Naravno, što je kontingent obimniji, to bi trebalo da je pojedinačna cena svakog elementa porudžbine niža. Stoga, nije teško zaključiti da se nadležna ministarstva u svom funkcionalnom obliku[1] trude da, u skladu sa dostupnim sredstvima, uvećavaju obim nabavki koje realizuju. Pored ovog, naravno, postoje i drugi načini kojima se u praksi „obara“ cena nabavke, primera radi, odlučivanje za opremu nižeg kvaliteta, ili manje poznatog proizvođača itd.

Baner

Zavisno od vrste opreme, jednoobraznost može biti i unapred određena, pre same nabavke. Ovo je najčešće slučaj sa odevnim predmetima, na prvom mestu taktičkim uniformama, ili kombinezonima, kada se pravnim propisom, vrlo često uredbom, propisuju standardi o uniformama i oznakama službenih lica. U tom slučaju, proizvođač čija se ponuda prihvati na tenderu jednostavno mora da isporuči opremu u skladu sa svim propisanim standardima.

Sa druge strane, moguće je govoriti, a još više i raspravljati, o jednoobraznosti u subjektivnom smislu, koja se odnosi na istovetne konfiguracije opreme svakog operatera.

Druže Tito, mi ti se...

Jednoobraznost u subjektivnom smislu je, pomalo šaljivo, veoma aktuelna tema na ovim prostorima. Čini se kao da su pojedini principi iz prošlih vremena i dalje duboko ukorenjeni u svestima grupa, ali i istaknutih pojedinaca, te je potreba i za ostvarivanjem ove jednoobraznosti u subjektivnom smislu i dalje jako bitna.

Ali, da li je zaista bitna? U čemu je njena praktična korist, poenta?

Efektivnost

Jedini slučaj kada ostvarivanje jednoobraznosti opremanja svakog operatera ima neku poentu jeste prilikom izrade medija, radi promovisanja konkretne aktivnosti, ili jedinice. I zaista, foto ili video kadar u kojem operateri nose i rade u istovetnim konfiguracijama opreme izgleda atraktivno, nema sumnje. Jednoobraznost opreme pojačava utisak kod gledalaca, čime se, jednim delom, ostvaruje i svrha neke javne aktivnosti, poput parade, a svakako se ostvaruje i željena promocija.

Foto: specijalne-jedinice.com
Pripadnici Bataljona vojne policije specijalne namene Kobre, tokom redovne obuke. Foto: specijalne-jedinice.com
Klik za uvećanje.

Van ovih aktivnosti i ovih ciljeva, insistiranje na jednoobraznosti opremanja u subjektivnom smislu je potpuna glupost!

Nije teško razumeti, ali izgleda da je mnogo teže prihvatiti, da nisu svi isti, te da je svakome u obavljanju određene profesije, aktivnosti, posebno onda kada je potrebno primeniti veštine i znanja, nužno ostaviti i određen prostor za individualizaciju! Kako će operater da konfiguriše svoj šlem, balistički ili taktički prsluk, trebalo bi da bude isključivo njegov izbor. Pojedinac najbolje zna kako je njemu logično i praktično da rasporedi futrole, torbice, kako da organizuje svoj borbeni komplet, pirotehnička sredstva, zatege (ili još uvek popularne lisice), pribor za prvu pomoć, gurtnu (eng. personal retention lanyard) i tome slično.

Dalje, nisu svi ni anatomski isti, ne odgovara svakome prsluk, ili „kerijer“, u istoj meri. To je i jedan od razloga zašto operateri često nabavljaju nosače ploča i privatno.

Sujeta i nestručnost

Nažalost, u praksi mnogi operateri koji žele da prate trendove, inovacije, ili jednostavno žele da individualizacijom sebi olakšaju rad, često bivaju sputavani od strane kolega i starešina, ponekad čak i ismevani.

„Vidi ga ovaj, stavlja futrolu i pištolj na prsluk, šta glumi?!“
„Šta će ti ti adapteri za antifone, ne glupiraj se!“
Iluminator? Manekenu!“
„Šta će vam, koji djavo, „FAST“ šlemovi?“


Primera je mnogo... Nezainteresovanost, neznanje, sujeta... Sve ovo može biti posebno frustrirajuće kada dolazi od šefa grupe, tima, čete i dr.

Dobar šef treba da podstiče profesionalni razvoj svojih ljudi, kao i da daje primer svojim odnosom prema poslu.
Dodatno, treba da koristi svoj položaj u hijerarhiji, te da sa momcima (i sposobnim devojkama) oprobava, uvežbava i usvaja inovacije, trendove koji se primenjuju u svetu. Jer, kao i sve druge, i ova profesija je veoma dinamična, brzo se menja, shodno potrebama na terenu i stečenim iskustvima. U skladu sa tim, i oprema se konstantno menja, usavršava, usklađuje sa popularnim trendovima i potrebama iskusnih operatera.

Nema sumnje da je praćenje najnovijih trendova i veoma skupo, stoga i teško dostižno za mnoge, ali to ne znači da treba ići i u drugu krajnost, te stvarati okruženje u kojem se ništa ne menja, niti sme da se menja.

Onoga ko se ne razvija u skladu sa vremenom u kojem živi i radi, vreme gazi.

[1] U praksi često preko administrativnih odeljenja, ili uprava za nabavku.

Tekst je autorsko delo stručnog saradnika sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja