Stručni saradnik Naslovi

Stvaranje
specijalaca


Naslovna fotografija

Objavljeno u rubrikama: Stručni saradnik Foto: specijalne-jedinice.com

Pripadnici operativnih elemenata posebnih i jedinica za specijalne namene pri policijama i vojskama ili oružanim snagama nacionalnih država (ili društveno-političkih entiteta sa osobinama državnosti) predstavljaju najjače represivne[1] faktore bezbednosnih sistema u borbi protiv najopasnijih bezbednosnih pretnji na operativnom i taktičkom nivou, na priznatoj državnoj teritoriji (ili teritoriji društveno-političkog entiteta) primarno, a u skladu sa normama međunarodnog prava i potpisanim političkim sporazumima sa drugim stranama i na inostranim teritorijama[2] i u međunarodnim vodama.

Formacije ovog tipa i namene raspolažu i specifičnom opremom, podrazumevajući različite vrste službenih vozila, naoružanja, opto-elektronske, taktičke opreme i tome slično. Zavisno od politike ministarstva u okviru kojeg je konkretna jedinica ustrojena, kao i politike rukovodstva konkretne jedinice, elementi pomenute opreme se u određenoj meri predstavljaju javnosti, dok se određeni „čuvaju iza zatvorenih vrata“, za potrebe izvođenja specifičnih namenskih aktivnosti. Jedna od pretpostavki visoke operativnosti ovih jedinica svakako je i valjana organizacija koja podrazumeva više stavki, kao što su jasna podela zadataka i poslova i upravljanje resursima. Ovo je neobično važno kada su u pitanju posebne jedinice i jedinice za specijalne namene iz razloga što su u pitanju, po pravilu, manje kadrovske formacije izrazito samostalne u obavljanju zadataka i poslova u okviru definisane namene. Najjednostavnija podela resursa je na ljudske i neljudske, a najznačajniji resurs pri ovim formacijama su upravo posebno obučeni operativci. Stoga je krucijalno za svakog rukovodioca pri jedinici, počev od šefa grupe, voda, tima, bataljona, pa do komandanta, da raspolaže znanjima i iskustvom i u upravljanju resursima. Ključni termin u ovoj oblasti je optimizacija, dakle izvlačenje maksimalnih rezultata pri obavljanju određene aktivnosti, a u skladu sa osobinama raspoloživih resursa. Nije teško zaključiti da je ovo vrlo slično i osnovama taktike postupanja, te da se šefovi i u ovoj oblasti dobro snalaze. Bar bi trebalo da bude tako...

Put do mesta u eliti

Mnogi svesno ili nesvesno, ali svakako pogrešno, smatraju da je visokoobučeni specijalac „gotov proizvod“, te da se u svakom momentu može stvoriti po određenom šablonu. Ništa nije dalje od istine, prvenstveno iz razloga što je ljudsko biće sposobno da konstantno uči, razvija svoju svest, uvećava iskustvo, čak i kada psihofizička snaga i izdržljivost počnu da opadaju, usled procesa starenja. Dalje, važno je imati u vidu, nezavisno od društvene i profesionalne sfere, da ne postoje dva ista pojedinca ni na fizičkom ni na psihološkom nivou. Samim tim, a kada su u pitanju elitni operativci, procesu obučavanja i profesionalnog usavršavanja ne bi trebalo da se u potpunosti pristupa šablonski. Istina, određene elemente moraju savladati i usavršiti svi, ali vešt i iskusan šef mora se truditi da u svakom prepozna onaj specifičan potencijal, talenat, lični afinitet, koji će pojedinca profesionalno izgraditi, učiniti drugačijim od drugih i vrlo vrednim resursom.

Baner

Zasnivanje radnog odnosa u operativi elitne vojne ili policijske jedinice je, po pravilu, kruna karijere za mnoge. U svakom slučaju u pitanju je veliki izazov kome mnogi ostaju nedorasli[3]. Lica van ove sfere (a nažalost i mnogi unutar nje) često previđaju put koji pojedinac prethodno prolazi do prijema u elitnu jedinicu. Kao da je u ljudskoj prirodi da se sve želi što pre i uz što manje zalaganja, te bi mnogi želeli da odmah postanu najbolji fudbaler, najbolji lekar, advokat, ili najbolji specijalac, a mnogo je manje onih koji bi pristali da budu isti ovi najbolji, ali na samom i vrlo trnovitom početku svojih karijera.

Kada je reč o pripadnicima elitnih vojnih i policijskih jedinica, njihova prethodna karijera, po pravilu, traje po nekoliko godina, podrazumevajući period stručnog školovanja, a potom i aktivnog rada, uglavnom pri jedinicama opšte namene. Pojedinac koji svoju karijeru usmerava ka radnom mestu pri elitnoj jedinici tokom školovanja, stručnog usavršavanja i aktivnog rada mora ostvarivati zapažene rezultate, ali i posvećivati pažnju razvijanju i jačanju tela i karaktera. Tek nakon određenog perioda rada pri organizacionim jedinicama konkretnog ministarstva unutrašnjih poslova, ili ministarstva odbrane[4] pojedinac se može dobrovoljno prijaviti na konkurs koji će, skoro sigurno, predstavljati najintenzivniju proveru njegovih psihofizičkih sposobnosti koju je do tog momenta iskusio. Upravo imajući u vidu prethodno školovanje i rad u službi pripadnika koji se prijavljuje na konkurs, veoma je inteligentno da rukovodstva elitnih jedinica u saradnji sa nastavnicima, profesorima, kao i starešinama jedinica opštih namena prate rad pojedinaca koji su se isticali tokom školovanja, odnosno pri obavljanju službenih dužnosti, te da ih, posredno, upućuju na prijavljivanje na konkurse. Na taj način konkretna jedinica uvećava mogućnost da se novi pripadnici jedinice biraju među najperspektivnijim individuama.

Upravljanje ljudskim resursima pri elitnim jedinicama

Prijemom u elitnu jedinicu novi pripadnik je još daleko od obučenog specijalca. Upravo u tom momentu počinje njegov najintenzivniji profesionalni razvoj i eventualno specijalizacija. Ostvareni rezultati tokom selektivne obuke pretpostavka su da izabrani pojedinac ima dovoljan potencijal za rad u jedinici ovakvog tipa. Skup njegovih psihofizičkih sposobnosti i karakteristika tek u ovom momentu počinje intenzivno da se oblikuje i kali. Obuka pripadnika elitnih jedinica izvodi se neprekidno! Imajući u vidu modalitete, obuka i opremanje pripadnika iziskuju značajna novčana sredstva koja se u najvećoj meri obezbeđuju iz državnog budžeta. Država namenski ulaže sredstva u jedinice ovog tipa, kako bi se ljudski resursi pod rukovodstvom starešina godinama razvijali i postali kadri štititi građane, imovinu i sistem od najopasnijih bezbednosnih pretnji. U vezi sa ovim, politički rukovodioci često ističu kako je održavanje jedinica ovog tipa veoma skupo, što je tačno. Ali, cifre su apsolutno prihvatljive imajući u vidu namenu ovih jedinica, vrstu poslova koje obavljaju.

Foto: specijalne-jedinice.com

Svakodnevna obuka specijalaca zaista iziskuje značajna novčana sredstva, ali je nužna! Foto: specijalne-jedinice.com

Specijalci jednostavno moraju da treniraju svakodnevno i vrlo intenzivno, kako bi pri angažovanju u par desetina vrlo stresnih sekundi ili minuta pružili maksimalne performanse, ostvarili prednost i rešili situaciju na način koji se od njih očekuje.
Na ovoj relaciji vrlo često postoji nerazumevanje između političkih i rukovodilaca jedinica, što može uzrokovati nezadovoljstvo, možda i nepoverenje na obe strane. U slučaju siromašnijih zemalja, novca sigurno nema na pretek, zato je i važno da se raspoloživa sredstva namenski, valjano troše. Neretko se dešava da nacionalne vlade donošenjem zakona o budžetu predviđaju troškove za trivijalne stvari, a da za opremanje i održavanje ovih jedinica „nema para“. Uzimajući u obzir prethodno ponekad politički rukovodioci sebi daju za pravo da elitne pripadnike posmatraju isključivo kroz cifre, te da pri i najmanjem nerazumevanju ističu da je „svako zamenljiv“. Da li je to zaista tako? Posmatrano formalno, jeste. Na mesto bilo kog pripadnika uvek može biti postavljen drugi, to je zaista činjenica. Mlađi pripadnik, možda i fizički spremniji, inteligentiji, odlučniji, rečju, upotrebljiviji. Sve dok se smena izvodi po kriterijumima na osnovu kojih se postavlja profesionalno kvalitetniji pojedinac, upravljanje ljudskim resursima se izvodi u skladu sa optimizacijom, u ovom slučaju operativnosti i borbene gotovosti formacije, kao i socijalno-profesionalnih odnosa unutar jedinice. Ali, šta onda kada se ne obraća pažnja na nivo znanja i veština pripadnika, njegovo iskustvo, karakter? Drugim rečima, šta onda kada se ne uzima u obzir mogućnost njegove upotrebe kao ljudskog resursa? Šta onda kada se upravljanje resursima vrši pogrešno? U tom slučaju sistem sam sebi lupa šamar i slabi, jer praktično poništava sve prethodno vreme i sva prethodno uložena sredstva u obučavanje i opremanje pojedinca, u stvaranje specijalca.

Foto: specijalne-jedinice.com

Specijalac se ne postaje rođenjem. Specijalac se stvara godinama! Foto: specijalne-jedinice.com

Činjenica je da je specijalac kao resurs višestruko ograničen. Ovo jednostavno usled ljudske prirode. Starenjem psihofizičke performanse pojedinca opadaju, umanjuje se fizička snaga, agilnost, izdržljivost, determinacija, refleksi, opšte zdravlje i tome slično. Optimalna upotreba specijalaca dodatno je ograničena i prirodom samog posla, tj. intenzitetom i frekvencijom psihofizičkih napora kojima se skoro svakodnevno izlažu. I pored toga, čovek je, još uvek, najbolji izbor za obavljanje zadataka i poslova ove vrste. Sistem ovde mora prepoznati svoju ulogu u kreiranju optimalnog okruženja za valjano upravljanje ljudskim resursima u domenu sistemske nadležnosti, te omogućiti šefovima stručno usavršavanje u ovoj oblasti, kako bi oni potom u svakodnevnim aktivnostima optimalno upravljali ljudskim resursima. Drugim rečima, kada sistem već izdvaja značajna sredstva i to u dužem vremenskom periodu za stvaranje specijalaca, zar ne bi bilo logično da promoviše okruženje radi maksimalnog produžavanja radnog veka specijalaca koje stvara?!

Psihofizičko zdravlje i performanse

Specijalac može da radi samo kada je zdrav, kako sa fizičkog, tako i sa psihološkog aspekta. Fizičko zdravlje podrazumeva valjano treniranje, optimalnu sportsku ishranu usklađenu sa pretpostavljenom energijskom potrošnjom usled obavljanja svakodnevnih aktivnosti na poslu, ali i valjano medicinsko zbrinjavanje u slučaju povređivanja.

Deo sredstava treba da se ulaže u izgradnju sportskih terena, opremanje teretane, sale za vežbanje, a ako je potrebno i instruktora fizičke obuke iz civilstva koji će optimizovati plan i program treninga pripadnika, odnosno pomoći pojedincu da razvije svoje performanse do granica prirodnog genetskog potencijala. Prema rečima nekadašnjeg instruktora specijalne fizičke obuke Protivterorističke jedinice, Nemanje Miloševića: „Pripadnik specijalne jedinice ne sme imati slabih tačaka. Njegovo telo mora biti jako i funkcionalno. Pravilnim planom i programom treninga to je moguće postići sa svakim, a u svakodnevnom radu ih učimo i da u to zaista veruju, oblikujući tako i njihov karakter, posebno samopouzdanje“. Psihičko zdravlje pojedinca podrazumeva naravno odustvo psihičkih anomalija i dijagnoza, ali i iskustvo u nošenju sa psihičkim naporima, prvenstveno stresom koji je vrlo intenzivan u ovoj profesionalnoj sferi. Veoma je važno da sistem obezbedi i profesionalne psihologe pri jedinicama ovog tipa koji će biti zaduženi za brigu o psihičkim stanjima operativaca kroz razgovor, savetovanje, učenje i tome slično. Što se ishrane tiče, usled intenzivnijih fizičkih aktivnosti predviđa se i kaloričnija ishrana pripadnika elitnih jedinica, koja bi trebalo da bude uređena po principima sportske ishrane. Stoga je važno svakodnevno obezbeđivati priliv kvalitetnih namirnica[5].

Specijalac može dobro da radi kada je zdrav i kada je odmoran. Stoga, šefovi kao upravljači resursima moraju dobro poznavati pripadnike u domenu svoje odgovornosti. Moraju imati predstavu o sposobnostima i mogućnostima svakog, kako bi, sa jedne strane, znali kako valjano da ih upotrebe, a sa druge, kada im moraju dati odmora za „izduvavanje“, tj. relaksaciju. Sistem ovo ostvaruje propisivanjem uslova za ostvarivanje slobodnih dana, godišnjih odmora, bolovanja i tome slično.

Oprema

Argumenti koji počivaju na izrekama da je „svaka puška ubojita u rukama Vuka Mandušića“, ili da „boj ne bije svijetlo oružje, no srce u junaka“, danas jednostavno nisu opravdani. Mnogo je priča, nažalost, u kojima je srce junaka prestalo da kuca jer sa druge strane cevi možda nije bio bolje obučen resurs, niti optimalnije upotrebljen, ali jednostavno bolje opremljen, pa je samo upotrebom kvalitetnije opreme ostvario prednost. Specijalistička oprema i naoružanje jesu skupi, ali ovde opet treba podsetiti na namensko trošenje novčanih i drugih sredstava! Skoro svaka stabilnija država može u određenom periodu izdvojiti sredstva za valjano opremanje nekoliko stotina visokoobučenih ljudi!

Foto: specijalne-jedinice.com

Zalaganjem rukovodstva SAJ MUP R. Srpske i nadležnog ministarstva pripadnici danas duže kvalitetnu i pouzdanu opremu. Foto: specijalne-jedinice.com

Trebalo bi da bude logično da sistem koji je godinama ulagao u stvaranje elitnog pripadnika sada istom omogući i najbolji alat koji će u sinergiji sa usvojenim veštinama i znanjima biti pretpostavka efikasnosti na terenu, dakle efikanse upotrebe ljudskog resursa. Trebalo bi da bude logično da sistem ulaže u resurs i omogući mu da preživi, da nastavi da radi i usavršava se, da produži vek njegove upotrebe, a ne da ga gura u smrt. Šefovi pri jedinicama bi ovoga trebalo da budu svesni i da dobijena namenska sredstva optimalno raspoređuju, a u cilju održavanja i

uvećavanja borbene gotovosti jedinice.
Pripadnik elitne ruske Uprave A, upitan kako je uspeo da gađanje automatskom puškom usavrši u meri da pri jedinačnoj paljbi opaljuje brzinom skoro kao pri rafalnoj, odgovorio je: „Tako što imam mogućnost da svakog dana gađam na strelištu dok ne dobijem žuljeve od povlačenja ručice za zapinjanje zatvarača!“
Čak i kada se ispostavi da će sredstva dobijena za određeni vremenski period (najčešće na period od godinu dana) preteći, i taj ostatak treba potrošiti! Naravno, ne na uvođenje podnog grejanja u kupatila, već na suštinske aktivnosti plana i programa obuke pripadnika. Jer, kada politički rukovodilac koga najčešće samo cifre zanimaju shvati da je prošlogodišnji budžet bio veći od predviđenih potreba, sigurno neće razmišljati u pravcu uvećavanja narednog, nego upravo suprotno! Dalje, i sami šefovi trebalo bi da prate novitete na tržištu naoružanja i taktičke opreme, ili da određuju stručnjake koji će to činiti. Ovo radi racionalizacije nabavki nove opreme[6] odnosno usavršavanja i valjanog održavanja one koja je već na zaduženju i u upotrebi. Na kraju, duženje kvalitetne i pouzdane opreme diže i nivo samopouzdanja pripadnika, ali i osećaj zadovoljstva, pripadnosti eliti, što se svakako pozitivno odražava na njegovo psihičko stanje, kao i druge aspekte.

Plata

Plata pripadnika je, po pravilu, osnovni, a često i jedini izvor sredstava za život, a mnogima i osnovna motivacija za rad. Sistem ovoga mora da bude veoma svestan. Omogućavanjem dobrih koeficijenata, osnovica i dodataka, sistem svakako dobija simpatije i poverenje pripadnika koji u svoj posao ulažu najvredniji resurs-sopstveni život, umanjujući istovremeno i nivo stresa sa kojima se na mesečnom nivou suočava skoro svaki poreski obveznik. Dodatno, nije pogrešno smatrati i da bolja plata povlači i bolju motivaciju i zalaganje pripadnika, a isto tako može imati i efekta na individualni moral. Šefovi pri jedinicama kao upravljači resursa moraju prepoznati i svoju ulogu motivatora, te pravedno predlagati za nagradu ili nagrađivati (zavisno od pozicije pri konkretnoj jedinici i raspoloživih ovlašćenja svog položaja) pojedince za zalaganje i isticanje. Posmatrano dugoročno, ovo se pozitivno odražava na moral i zalaganje pojedinca, ali može uticati pozitivno i na kolegijalne odnose. Sa druge strane, nepravedno nagrađivanje, procenjeno iz ugla kolektiva, može imati samo negativne posledice po kolektivni moral i kolegijalne odnose.

Kreiranjem optimalnih uslova za rad sistem umnogome optimizuje upotrebu specijalaca kao ljudskih resursa i opravdava ulaganje namenskih sredstava. U praksi sistem bi trebalo da radno okruženje elitnih pripadnika kreira samo okvirno, postavljajući granice, osnovne uslove i dajući opšte smernice. I pored toga, jasno je da sistem u ovome neće uspeti ukoliko najopštije uslove kreira neki smotani kancelarijski moljac. Nužno je da ljudi koji su u poziciji da donose odluke imaju bar okvirnu predstavu o značaju ovih jedinica u bezbednosnom sistemu, prirodi aktivnosti koje elitni pripadnici obavljaju svakodnevno, kao i procesu stvaranja specijalaca. Suštinski značaj u optimizaciji procesa stvaranja specijalaca i njihove upotrebe trebalo bi da ostvare starešine pri konkretnim jedinicama u svakodnevnom upravljanju ljudskim resursima.

[1] U skladu sa pozitivnopravnim propisima i definisanom namenom konkretna jedinica može izvršavati i aktivnosti preventivnog tipa samostalno ili u saradnji sa drugim organizacionim jedinicama i ustanovama nacionalnog ili stranih bezbednosnih sistema.
[2] U skladu sa opštim pravilima međunarodnog prava, pod teritorijom određene države podrazumeva se kopnena površina unutar utvrđenih i priznatih granica, uključujući sve vodene površine i vazdušni prostor.
[3] O ovome valjano govori i vrlo niska prolaznost pri selektivnim obukama jedinica ovog tipa. Primera radi, na konkurs za radno mesto u srpskoj SAJ tokom 2011. godine prijavilo se 135 kandidata, a od pozvanih 30, petorica su primljeni u Tim B.
[4] Prethodni radni staž određene dužine pri jedinicama policije ili vojske se vrlo često postavlja kao nužni uslov koji mora biti ostvaren pri konkurisanju za radno mesto u konkretnoj posebnoj ili jedinice za specijalne namene.
[5] A ne, primera radi, da se desi nestašica mesa.
[6] Nabavka nove opreme ne mora nužno značiti i racionalno ulaganje u resurse, posebno ukoliko tehničko-taktičke karakteristike modela ne odgovaraju prirodi zadataka i poslova konkretne jedinice za koju se nabavka realizuje, kao i u slučaju tehničke zastarelosti modela i tome slično.

Tekst je autorsko delo stručnog saradnika sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole administracije, podložno je tužbi.

© specijalne-jedinice.com | Sva prava zadržana | Pravila korišćenja