Da li imaš ono što je potrebno? : specijalne-jedinice.com

Želeo bih da istaknem da mi nikako nije želja da bilo koga odvratim od njegovih stremljenja, već da pokušam da približim suštinu ovog posla onako kako ga ja vidim sa najznačajnijim pozitivnim i negativnim stranama. Sa jedne strane ne smatram da je moje pisanje koje sledi potpuno ispravno, a sa druge pozivam sve da se uključe u diskusiju u komentarima na kraju teksta.

Činjenica je da je poziv pripadnika jedinice za specijalne namene danas veoma popularan. Koren ove popularnosti, kao i kreiranog stereotipa jednog specijalca, treba tražiti u medijima. Svi smo gledali brojne filmove u kojima izdefinisani, kratko ošišani momak ulazi u sukob sa brojnim protivnicima (a u onim nerealnijim i sa čitavim odredima i vojskama) i uz par rana ili ogrebotina na kraju izađe kao pobednik. Ne mareći za svoj život, baja bez trunke oklevanja (ili razmišljanja) uleće u epicentar eksplozija ili u mesta gde je neprijateljev raspored najjači. Melje sve pred sobom. Možda se seti da promeni okvir. Meci ga zaobilaze, a i ako ga pogode, samo nehajnim pogledom isprati svežu ranu, u stilu Stivena Sigala (Norisa Čaka i da ne pominjem, da se ne naljuti slučajno). Sa druge strane, on hirurški precizno obori svakog ko mu dođe u vidno polje. Na kraju, uvek mu sleduje i neka vrhunska riba da ga onako prljavog i krvavog strasno izljubi dok se kadar polako gasi. I ko ne bi želeo ovo? Ja bih, iskreno.

VRAĆANJE U STVARNOST

Svaka selektivna, a kamoli specijalistička obuka, stavlja akcenat na timski rad. Pojedinac se poštuje naravno, ali jasno mu se stavlja do znanja da je kao jedinka slab i da je prava snaga u grupi ili timu. Čak i „samostalni“ snajper ili puškomitraljez je sakat bez osmatrača ili pomoćnika. Dalje, municija je veoma bitan faktor: nažalost, svaki okvir ima ograničen broj metaka i mora da se menja. Dalje, meci su opasni. Smrtno opasni, i osim ukoliko niste potomak srećnog Vajata Erpa, prilično je sigurno da će vas neko od brojnih neprijatelja ipak pogoditi. I da, umalo da zaboravim, imamo nažalost ovaj jedan život koji nam je mnogo vredan. Tako da pojedinačna borba protiv višestruko brojnijeg neprijatelja dolazi samo u bezizlaznoj situaciji, ili u slučaju bekstva. Sve ostalo je ludost u realnom životu, ali publika u bioskopu voli to da vidi. Hajde da se još više okrenemo realnosti. Zaraditi oznaku na ramenu i zvanje specijalca, a pogotovu specijaliste nije nimalo jednostavno. Zahteva mnogo žrtvovanja, psihofizičke snage i naravno vremena. Od najnižih stepenica službeno lice mora početi svoj put i godinama se usavršavati da bi došao na prag elite. Usavršavanje podrazumeva konstantan rad i napredak. Da bi to ostvario, mnogih stvari se moraš odricati, pa je samodisciplina i kontrola veoma važna, a ovime se malo ko može pohvaliti, pogotovu ako je mlad. Nakon nekoliko godina provedenih u službi, službeniku se svest oblikovala i obogatila brojnim iskustvima, dobrim i lošim. Mnogi se razočaraju, mnogi shvate da su bili naivni, mnogi shvate da nisu na dovoljno visokom nivou za elitu, mnogi ne shvate ništa, a ima i onih koji se nadograde, koji se usavrše, očvrsnu pucajući od fizičke i psihičke snage i spreme. Ipak, svima njima tek dolazi trnje pod noge u vidu selekcije među brojnim kandidatima (broj kandidata na konkursima je u porastu tokom poslednjih godina). Ono što niko ne može osporiti to je da čovek upozna sebe u potpunosti na drilu. Vidiš šta možeš, odnosno ne možeš. Oni koji prođu daleko su od vrha. Predstoji im dug put svakodnevnog usavršavanja i učenja.

Da bi se bolje razumela suština ovog posla, treba obratiti i pažnju na motive kandidata kada dolaze na konkurse. Mnogi se prijavljuju jer su čuli da je plata dobra. S obzirom da živimo u siromašnoj zemlji, treba biti kulturan i reći da je plata viša od prosečnih, ali verujte na reč da nije srazmerna poslu koji momci svakodnevno obavljaju. Primera radi, više zaradi konobar za jedno veče nego pripadnik u KZB (bez želje da uvredim ugostitelje, ali posao ipak nije iste težine). Dalje, mi smo jedna od retkih zemalja gde je budžet MUP veći od budžeta MO. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg imam veliko poštovanje prema svakom našem vojniku, koji bez obzira na uslove obavlja svoj posao kako najbolje može. Postoje i oni koji u ovaj posao ulaze iz ideoloških i moralnih poriva. Vodi ih želja da štite svoju zemlju, svoje bližnje i svoje sugrađane. Vodi ih želja da se bore protiv nepravde. To su po mom mišljenju, najčasniji motivi i onog momenta kada postaneš deo elite tvoja najveća nagrada je samozadovoljstvo, ponos i samopouzdanje koje si sam svojim radom zaradio. Taj osećaj je neverovatan i jedan je od najupečatljivijih aspekata ovog posla. Savest ti je čista, ponosiš se sobom i svojim kolegama jer doprinosite sigurnosti i stabilnosti.

Ali, ovaj posao je i ogromna odgovornost. Svakog dana brineš o tuđoj imovini, ali i o tuđim životima. Dodatno, svoj život poveravaš drugome. To se, dragi prijatelji, ne može tek tako prikazati na platnu ili ekranu. Samo onaj koji sve ovo prolazi zna kolika je količina stresa koja ga svakodnevno vreba, jer život nema reprizu i najmanja greška može se skupo platiti. Da bi svoj posao obavljao valjano, moraš biti deo tima i moraš prihvatiti svoje kolege, kao i oni tebe. Morate verovati jedni drugima, svojim životima. A da bi bio u stanju da valjano štitiš tuđi život, da budeš hrabar i miran kad je to potrebno, moraš, ali moraš svakog jutra da prihvatiš kao mogućnost da u svakom momentu možeš da pogineš.

Kad je frka, braća te neće ostaviti! : UF PRO

Zapitajte se dobro sada, ko od vas sada može takvu misao sebi da priušti i da je prihvati? Dobro izgleda kad nekog drugog gledamo kako u onoj dobroj opremi upada u pucnjavu i eksplozije, ali, da li bismo mi to mogli, znajući koja bi cena bila? Dalje, svima treba da bude jasno da su pripadnici za svoju državu samo potrošna roba i brojevi. Ko god tvrdi suprotno nema blage veze sa realnošću. One na vrhu ne zanima preterano u kakvim uslovima momci rade, kakvu opremu imaju, ili sa kakvim opasnostima se suočavaju. Oni jednostavno smatraju momke elitom i misle da je potpuno normalno da izvrše valjano svaki zadatak koji im se da, bez obzira na realnu situaciju na terenu i racionalnost. Ako se neko slučajno pobuni (verbalno, ne oružano), obično usledi replika tipa „Pa šta hoćeš sine, hteo si u elitu, eto ti sad. Država je platila tvoju obuku i sve na tebi, država te poseduje!“ Da li biste mogli da funkcionišete u takvim uslovima? Svi momci pod maskama pre ili kasnije to prihvate i retko šta može da ih iznenadi ili iznervira.

Treba spomenuti i društveni i ljubavni život. Momci koji časno rade ovaj posao, daju sebe maksimalno, svoje vreme, svoju energiju. U tom slučaju malo prostora ostane za druge stvari poput žena, izlazaka, provoda, pijančenja, putovanja, leškarenja i slično. Retko koji će vam se požaliti na to, čak se mnogi i našale izjavom: „Ma, pusti me izobilja i lagodnosti, tako se gubi oštrina...“ Ko od vas je spreman da žrtvuje udoban i topao krevet, tuš, suvu odeću i obuću, dobru hranu za sve suprotno tome? Ko od vas je spreman da žrtvuje zagrljaj devojke i majke za ujed zmije na terenu, dizenteriju, groznicu, nagaznu minu, neprijateljevu tromblonsku minu ili zrno? Da li imate snage da svakog dana ostavljate kod kuće svoju devojku, roditelje ili ženu i decu? Sa druge strane, šta mislite kako li se tek oni osećaju? Koliko god vi bili hrabri, vaše devojke i supruge treba da budu bar duplo.

I pred sam kraj, treba prozboriti i o naređenjima. Šta sa onim naređenjima koja se kose sa pripadnikovim moralom, sa opštim moralom društva ili osnovnim ljudskim pravima i principima? Nažalost, ove stvari su u poslednje vreme aktuelne kod nas. Da li pripadnik može da bira da izvršava samo ona naređenja koja mu prijaju? Pa, birao bi da može. Ali, lanac komandovanja i hijerarhija se moraju poštovati, jer bez toga nema opstanka! „Hoćeš u elitu? Eto ti sad!“ Za profesionalca svako naređenje je imperativ, kakvo god da je. Ko od vas to može da shvati i uradi?

Lako je pričati sa strane, ispred računara, ili ekrana. Okusi bar jedan deo svega ovoga, pa onda pričaj iz ličnog iskustva. Da opet istaknem: nije mi cilj bilo koga da uvredim ili odvratim od njegovih želja, jednostavno sam želeo da dam bliži uvid ove profesije iz mog ugla. Lično, podržavam svakog momka koji ima afinitete prema ovom poslu, jer bolje je da mu uniforma i čast budu uzori nego ekipa iz „Čitulje“ i „Rana“.

• SPECIJALNE JEDINICE

Tekst je autorsko delo stručnog saradnika Operatera. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole urednika, podložno je tužbi.