Odane kolege i verni prijatelji. : specijalne-jedinice.com

Istorija nas uči da su psi bili prve životinje koje je čovek pripitomio. Prastari ljudi vremenom počinju da shvataju da psiho-fizičke osobine pitomih psa mogu upotrebiti u svoju korist. Njihova odanost vlasniku i zaštitnički nagoni učinili su ih pogodnim za čuvanje ljudi ognjišta i drugih objekata koje je čovek koristio, dok su njihova istančana čula sluha, vida, a posebno njuha bila od velike pomoći u lovu. Razvojem inteligencije čovek uviđa da je psa moguće naučiti određenoj vrsti ponašanja, te da shodno tome njegove psiho-fizičke osobine može znatno efikasnije iskoristiti u raznim delatnostima. Dresura psa odnosi se na proces učenja i usvajanja kao navika određenih radnji koje čovek izdaje psu u vidu zapovesti. Skup ovih radnji predstavlja tip ponašanja koje se želi nametnuti psu, a koje je određeno namenom koju će pas ostvarivati u određenoj ljudskoj delatnosti. Savremena kinološka shvatanja i istraživanja ukazuju da je sa procesom dresure poželjno krenuti što ranije, kada je štene staro samo par meseci, a takođe danas je jasno da se pojedine vrste pasa, shodno fizičkoj konstituciji i opštim karakternim osobinama, efikasnije mogu upotrebiti u pojedinim delatnostima, pa se tako određene vrste najefikasnije mogu koristiti za potrebe lova (na primer, jazavičari i ptičari), za potrebe obezbeđivanja prostora, objekata, lica i predmeta (na primer, dobermani), ili za pronalaženje i praćenje tragova (na primer, labradori).

U procesu dresure pas može naučiti i usvojiti kao navike i radnje koje su u suprotnosti sa instinktivnim ponašanjem životinje, a kao jedan od opšteprihvaćenih principa kojima vodič treba da se rukovodi jeste princip nagrade i kazne. Ipak, valjan proces dresure svakog psa, pored njegove buduće namene, treba da bude usklađen i sa karakternim osobinama koje štene pokazuje. U procesu obuke isprva se kreće sa učenjem jednostavnih komandi, pa se potom prelazi na izvršavanje složenijih zadataka. Konstantnim ponavljanjem radnji željeno ponašanje psa se popravlja i učvršćuje, a dresura je obavljena uspešno kada se zadate komande izvršavaju relativno brzo i precizno.

SLUŽBENI PSI

Prema članu 4, stav 5. Pravilnika o tehničkim obeležjima^[1] i načinu upotrebe sredstava prinude službeni pas je posebno dresirani pas koji se uz vođenje i kontrolu policijskog službenika (vodiča pasa) može upotrebiti kao sredstvo prinude. Dakle, shodno pozitivnopravnim propisima Republike Srbije, službeni psi se prvenstveno definišu kao jedno od sredstava prinude koje, pod određenim uslovima, mogu upotrebiti ovlašćena službena lica, na prvom mestu policijski službenici i vojna lica.

Uslovi za upotrebu zaštitne korpe su takođe pravno regulisani. : specijalne-jedinice.com

Prema članu 92. važećeg Zakona o policiji^[2], službeni pas može se kao sredstvo prinude upotrebiti u slučajevima kada su ispunjeni uslovi za upotrebu fizičke snage ili službene palice, kada su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja i prilikom uspostavljanja narušenog javnog reda. Prema istom članu, pod upotrebom službenog psa podrazumeva se puštanje psa prema licu ili grupi lica i zaprečavanje psima prolaska lica. Bez zaštitne korpe pas se može upotrebiti isključivo u situaciji kada su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja od strane službenih lica.

Ovde treba napomenuti da je u praksi prisutno pogrešno shvatanje da se upotreba psa bez zaštitne korpe izjednačava sa upotrebom vatrenog oružja, što nema osnova u zakonskim normama.

SELEKCIJA I DRESURA

Selekciju štenaca izvode po pravilu pripadnici koji su uspešno kompletirali stručna usavršavanja, te stekli zvanje vodiča pasa. U širem smislu selekcija podrazumeva izbor rase u okviru koje će se izabrati štenci za potrebe jedinice, a ovde se kao glavni kriterijumi mogu istaći potrebe i mogućnosti same formacije u okviru koje bi pas trebalo da se obučava i obavlja zadatke, vrsta zadataka za čije izvršavanje će se pas dresirati, a potom i opšte psiho-fizičke karakteristike konkretne rase. U užem smislu, selekcija podrazumeva izbor konkretno određenog šteneta (ili više njih) u okviru neke rase. Kada su u pitanju fizičke osobine šteneta, obraća se pažnja na anatomiju glave, posebno na vilicu šteneta. Ukoliko se bira pas koji će se obučavati za zaštitnog psa, važno je da štene ima tzv. makazasto zubalo, tj. da gornja vilica pravilno naleže na donju, formirajući sa njom blagi špic (sličan obliku makaza). Ovakva anatomija vilice zaštitnog psa dozvoljava čvršći ugriz, što može biti od značaja prilikom puštanja psa na lice ili grupu lica. Dodatno, za ovu vrstu namene većinom se biraju mužjaci, usled jače konstitucije i karaktera nego ženke.

S obzirom na to da se službeni pas može upotrebiti u vrlo različitim terenskim uslovima i pri savladavanju raznih prepreka, velika pažnja se posvećuje i anatomiji kukova i laktova. Deformiteti psa značiće njegovu otežanu i usporenu kretnju u specifičnim uslovima, što automatski usporava i njegovog vodiča, kao i celu grupu ili tim. S tim u vezi je i stav došaplja koji bi kod službenih pasa trebalo da bude podignut, jer spušteni stav (karakterističan na primer za medvede) stavlja veliki stres na tetive i umanjuje radni vek psa. Ukoliko štene zadovolji fizičke kriterijume, to još ne znači da će se uzeti za dresuru i službenu upotrebu. Potrebno je da zadovolji i prilikom testiranja karaktera, a kao poželjne osobine traže se poslušnost, dobro pamćenje, a velika pažnja obraća se na reakciju na pucanj iz vatrenog oružja (takozvani test probnog pucnja). Ukoliko vodič proceni da štene zadovoljava psiho-fizičke kriterijume, može se otpočeti sa planiranjem i izvođenjem dresure novog pripadnika jedinice. U redovnim okolnostima, pas za sve vreme svoje službe ostaje sa vodičem koji ga je i odabrao, kako bi se stvorila jaka veza i poverenje između njih, što je jedan od preduslova valjane dresure i kasnijeg preciznog izvršavanja naređenja.

Dresura službenih pasa podrazumeva osnovnu obuku i pomoćnu obuku (ukoliko je potrebna), dok se specijalistička obuka četvoronožnog pripadnika planira i izvodi shodno nameni psa u okviru formacije u koju je uzet. Obuka se izvodi u dnevnim i noćnim, različitim klimatskim i prostornim uslovima, a ima za cilj upoznavanje i navikavanje psa na uslove sa kojima se može sresti prilikom izvršavanja zadataka na terenu. Sastavni deo obuke jeste i savladavanje prepreka. Najveći deo obuke pas prolazi u neposrednom prisustvu vodiča, koji mora da potiskuje neželjene reakcije psa, odnosno ohrabruje i učvršćuje one pozitivne, kao što su hrabrost i odlučnost i tome slično. Primera radi, psu treba potiskivati nagon da laje na zvukove u njegovoj neposrednoj blizini (ovo je posebno važno kod pasa koji se obučavaju za traganje za eksplozivima i eksplozivnim napravama), osim prilikom uvežbavanja napada na agresivno lice prilikom lišavanja slobode, odnosno pri sprečavanju bekstva lica lišenih slobode i tome slično. Sa druge strane, treba razvijati naviku proveravanja različitih zaklona, rupa i sličnih mesta koje bi običan pas nagonski želeo da izbegne. Shodno prirodi namene i dresure, moguće je razlikovati zaštitne pse, pse čuvare, sanitetske pse i pse tragače.

TAKTIČKA UPOTREBA

Prilikom izrade operativnog plana po kojem bi trebalo izvršiti službeni zadatak, potrebno je definisati nekoliko kriterijuma u vezi sa upotrebom službenog psa, a posebno prirodu samog zadatka, kao i šta se prilikom izvršavanja zadatka očekuje od upotrebe službenog psa. Pažnja se mora obratiti i na okruženje (vremensko, prostorno, klimatsko) u kojem će pas biti upotrebljen, jer s obzirom na znatno izoštrenija čula u odnosu na ljude, službeni pas može biti od velike koristi u složenijim uslovima, kao što su smanjena vidljivost, noćni uslovi i tome slično.

Upotreba psa napadača je taktički veoma opravdana pri upadu u objekat i čišćenju prostorija. : specijalne-jedinice.com

Zaštitni (napadački) psi. Dresiraju se za potrebe izvođenja hapšenja agresivnih lica, sprovođenja lica lišenih slobode, kao i zaštite ovlašćenih službenih lica prilikom obavljanja patrolne delatnosti ili drugih intervencija. Drugim rečima, zaštitni pas može se koristiti i za potrebe napada i za potrebe odbrane. Česta primena ove kategorije službenih pasa primećuje se prilikom izvođenja upada u objekte od strane antiterorističkih grupa ili timova. Taktička opravdanost upotrebe psa u ovim situacijama svodi se na faktor iznenađenja koji pas može izazvati kod osumnjičenog. Dodatno, usled znatno manje konstitucije i brze kretnje pas nije laka meta. S tim u vezi, balistička i fragmentaciona zaštita psa može se ostvariti oblačenjem balističkog prsluka koji je naravno prilagođen anatomiji životinje, a u poslednje vreme primećuje se i praksa oblačenja posebnih uložaka za šape koji obezbeđuju zaštitu od stakla i drugih fragmenata. U situacijama kada je poznato ili se pretpostavlja da se u objektu pored osumnjičenog (ili osumnjičenih) nalaze i nevina lica, psu se po pravilu montira zaštitna korpa. Zaštitni psi mogu se upotrebljavati i prilikom legitimisanja građana, odnosno prilikom obavljanja zadataka i poslova održavanja javnog reda i mira. Prilikom legitimisanja, neophodno je da se vodič strogo pridržava taktike postupanja koja ima za cilj da ne dođe do neželjene reakcije službenog psa i eventualnog povređivanja lica, a podrazumeva upozoravanje građanina da ne pravi nagle i neprikladne pokrete koji bi mogli izazvati psa. Sa druge strane, vodič se mora postarati da vidno polje psa ne bude zaklonjeno, posebno da između lica koje se legitimiše i psa ne bude prepreka ili zaklona. S obzirom na to da se često mogu upotrebljavati u situacijama u kojima se upotrebljava i vatreno oružje, posebna pažnja u procesu obučavanja zaštitnih pasa se obraća na privikavanje na pucnje iz vatrenog oružja. U ovoj kategoriji najčešće se koriste nemački ovčari (posebno iz radnih linija), belgijski ovčari malinoe, rotvajleri, a mogu se primetiti i stafordi.

Psi čuvari. Koriste se pri obezbeđivanju prostora, objekata, predmeta i lica. Najčešće se obučavaju da pretnje označavaju lajanjem, a po potrebi mogu se iskoristiti i za napad ili odbranu. Za ovu vrstu namene se koriste krupniji, snažniji psi koji svojom konstitucijom mogu psihološki delovati na eventualne pretnje, a od rasa u upotrebi su dobermani, šarplaninci, kao i već pomenuti rotvajleri i nemački ovčari.

Sanitetski psi. U teoriji se najčešće označavaju kao posebna kategorija službenih pasa, ali mnogi ih poistovećuju sa psima tragačima, jer njihova prvenstvena namena jeste u stvari otkrivanje i praćenje tragova mirisa u specifičnim uslovima kao što su elementarne nepogode (snežne lavine, zemljotresi itd). Koriste se za pronalaženje ugroženih lica u ovim uslovima.

Psi tragači. Upotreba pasa za otkrivanje i praćenje tragova mirisa predstavlja najstariju vrstu upotrebe ovih životinja. Prema saznanjima moderne odorologije i kinologije, čulo mirisa psa je višestruko istančanije nego kod ljudi, a samo osećanje mirisa zavisi od njegove granične koncentracije koja se određuje brojem molekula mirisa u jedinici zapremine.

Primera radi, pas može osetiti miris masne kiseline uz postojanje 9000 molekula u jednom kubnom centimetru vazduha, dok je čoveku potrebna koncentracija od čak 7 milijardi molekula u istoj zapremini vazduha.

Ukoliko je pas posebno obučen da traga za određenom vrstom mirisa, moguće je da ga oseti i pri koncentraciji od 700 molekula u kubnom centimetru vazduha^[3]. Angažovanje psa tragača i njegovog vodiča zavisi od više uslova, pa tako prvo moraju postojati (ili se postojanje pretpostavlja) tragovi koje pas može onjušiti. Zatim, veoma je važno da se tragovi pravilno obezbede, ako su naravno prethodno uočeni na licu mesta. Ukoliko je trag neobeležen, podložan je promenama što otežava ili onemogućava upotrebu službenog psa tragača. U obzir se moraju uzimati i uslovi okruženja, a poželjno je da od ostavljanja i uočavanja tragova mirisa pa do dolaska vodiča i službenog psa protekne što manje vremena. Psi tragači mogu se upotrebiti za identifikaciju lica čiji je trag, otkrivanje i praćenje pravca bekstva lica za kojim se traga, pronalaženje leševa, pronalaženje skrivenih, odbačenih ili izgubljenih predmeta (posebno ukoliko postoje osnovi sumnje da su povezana sa izvršenim ili pokušanim krivičnim delima). Upotreba ove kategorije službenih pasa od velike je pomoći prilikom potrage za diverzantsko-terorističkih grupama u svim terenskim uslovima, prilikom obavljanja protivdiverzionog pregleda (kao i ostvarivanja protivdiverzione zaštite) i pretresanja objekata i svih vrsta prevoznih sredstava. S tim u vezi jesu psi koji se posebno obučavaju za pronalaženje eksploziva i eksplozivnih naprava. Prilikom izvršavanja zadataka ove vrste psi nastupaju zajedno sa vodičem koji mora pažljivo pratiti ponašanje psa, kako bi sa jedne strane zapamtio lokacije na kojima se pas duže zadržao tokom traganja, odnosno kako bi prepoznao reakciju psa koji je pronašao miris koji smatra pretnjom. Psi tragači uspešno se koriste i za potrebe pronalaženja droga^[4], a pri izvođenju ovih potraga vodič posebno mora obratiti pažnju na prisustvo materija koje bi mogle ugroziti samog psa. U ovoj kategoriji često se koriste retriveri, zatim labradori i naravno nemački i belgijski ovčari. Radni vek službenog psa relativnog je karaktera. S tim u vezi jesu i posebne godišnje provere kojima se testira kvalitet dresure službenog psa, kao i njegove psiho-fizičke sposobnosti. U praksi se može primetiti da je prosečan radni vek službenih pasa oko deset godina. Po zasluženoj penziji najčešće bivaju usvojeni od strane njihovih vodiča uz koje ostaju do kraja života.

S obzirom na to da tokom svog radnog veka sve vrste poverenih zadataka izvršavaju zajedno sa ljudskim kolegama, dajući im potpuno poverenje i odanost, kao i da tom prilikom neretko žrtvuju i živote kako bi zaštitili ljude, potpuno zasluženo treba da nose status pripadnika elitnih jedinica i status hrabrih, četvoronožnih specijalaca.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 19/2007, 112/2008.
[2] „Službeni glasnik RS“, br. 101/2005, 63/2009.
[3] Živojin Aleksić, Milan Škulić, Kriminalistika, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2010, str. 179.
[4]Psi tragači se vrlo brzo mogu obučiti da pronalaze hašiš i marihuanu, dok je za pronalaženje kokaina ili heroina potreban duži vremenski period obučavanja.

Tekst je autorsko delo stručnog saradnika Operatera. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole urednika, podložno je tužbi.