Vrhunsko rešenje kundaka na sistemu „Steyr SSG M1“, u kalibru .308 Winchester. : UF PRO

Tehnička i tehnološka dostignuća uvek su imala primenu i uticaj i u namenskoj industriji. Dodatno, evolucija oružanih sukoba u svetu zatražila je i prilagođavanje postojećih oružanih sistema novim terenskim potrebama, što se u oblasti naoružanja i opreme odrazilo i na pojavu novih kategorija pešadijskog naoružanja (kao što je, primera radi, koncept oružja za ličnu zaštitu, zatim antimaterijalnih pušaka za precizno gađanje i dr). Moderni standardi oblikovali su i oružane sisteme kao celine, ali i usavršili i njihove sastavne delove.

KONSTRUKCIJA I TT KARAKTERISTIKE

Konstrukcija kundaka umnogome utiče na osobine oružanog sistema. Sa tehničkog aspekta, konstrukcijom kundaka utiče se na ukupnu dužinu oružja i njegovu masu. Jedna od najuočljivijih tendencija današnjih proizvođača jeste uvećavanje kompaktnosti oružja, tj. umanjivanje dimenzija sistema, što, po pravilu, utiče i na taktičku primenu, olakšavajući nošenje sistema, transport, manevrisanje, kao i taktičko-borbenu upotrebu. Smanjivanje dužine oružja može se postići teleskopskim, odnosno izvlačećim kundakom – sklopivim ili preklapajućim^[4]. Takođe, optimizacijom mase kundaka i ostatka sistema ostvaruje se važan standard balansiranosti masa vatrenog oružja koji bi idealno, po pravilu, trebalo da bude u predelu oko rukohvata oružja. Pored toga, s obzirom na to da strelac na više tačaka^[5] dodiruje kundak, renomirani proizvođači posvećuju veliku pažnju i ergonomiji konstrukcije kundaka, kao i preciznoj završnoj obradi.

Preciznost pogotka zavisi od dva faktora, primarno: tehničkog, koji podrazumeva kvalitet sistema, i ljudskog, koji podrazumeva veštinu strelca da izvede gađanje i ostvari pogodak s obzirom na okolnosti u kojima koristi oružje, odnosno veštinu da valjano upuca oružje. Sastavni deo opaljenja predstavlja i trzaj oružja, koji je u koliziji sa kontrolom paljbe, te su već najranija iskustva strelaca usmerila konstruktore na pronalaženje rešenja radi umanjivanja jačine trzaja pri paljbi u što većoj meri. Kada je u pitanju konstrukcija kundaka, to zavisi od načina spajanja kundaka sa ostatkom sistema (ukoliko kundak i sanduk oružja ne čine celinu), pa je tako neophodno maksimalno umanjiti bilo kakav hod, razdvajanje ili savijanje na mestu spajanja. Takođe, važno je pažljivo odabrati vrstu materijala pri izradi kundaka, a prednost se daje trajnijim resursima koji su čvrsti i postojani i pri dužoj upotrebi, kao i pri ekstremnim klimatsko-terenskim uslovima.

Ranija praksa upotrebe tvrdog drveta u izradi kundaka danas je skoro potpuno napuštena, kada je reč o modernom pešadijskom naoružanju.

Čak i noviji sistemi ruskog „kalašnjikova“ danas dobijaju polimerske kundake, a toj praksi pridružuje se i nacionalni proizvođač „Zastava oružje“ koji je u okviru modernizovanog programa pešadijskog naoružanja u potpunosti napustio upotrebu tvrdog drveta u izradi puščanih sistema. Na kraju, veoma važan, a konstrukcijski veoma prost deo kundaka je amortizer trzaja, koji se najčešće postavlja na zadnjoj strani i koji strelac dodiruje. Ranija praksa upotrebe metalnih materijala za izradu amortizera danas je potpuno napuštena, te se prednost daje gumenim i kompozitnim materijalima.

KONSTRUKCIJA I NAMENA SISTEMA

Primarna namena svih oružanih sistema je uništavanje žive sile i tehničkih sredstava, a razlike se odnose na karakteristike ciljeva (na primer zaklonjeni, oklopljeni), odnosno distance na kojima se pretpostavlja efikasno dejstvo^[6]. Ipak, usložavanje bezbednosnih pretnji, kao i oružanih sukoba uopšte, uzrokovalo je pojavu specifičnijih oružanih sistema koji su primarno namenjeni za upotrebu u znatno specifičnijim uslovima.

Automati i automatske puške su sistemi primarno namenjeni za blisku borbu u kojoj je za strelca veoma važna dobra preglednost okoline i brzo ostvarivanje nišanjenja individualnog cilja, odnosno efikasan prenos paljbe sa cilja na cilj. Iako se to u velikoj meri ostvaruje zavisno od nivoa obučenosti strelca i njegovog trenutnog psihofizičkog stanja, ispravno je razmotriti i uticaj konstrukcije kundaka na ove norme. Tako, pravolinijska konstrukcija oružanog sistema podrazumeva da je kundak u liniji sa položajem mehaničkih nišana oružja, što, na primer, nije slučaj kod starijih modela sistema „kalašnjikov“. Nesklad između nivoa kundaka i nivoa nišana otežava nišanjenje strelcu, jer se može desiti da naslanjanjem obraza na kundak dominantno oko strelca nije u optimalnom položaju u odnosu na mehaničke nišane. Problem postaje dodatno složeniji u slučaju montiranja nekog nišanskog uređaja na gornju šinu ili nosač, te se razlika između nivoa oka i končanice nišanskog uređaja uvećava. Veoma napredna rešenja u konstrukciji kundaka doneli su čuveni američki sistemi „M-16”, sa fiksnim polimerskim kundacima, a koja su podignuta na još viši nivo promocijom „M-4” platformi, takođe sa polimerskim, ali teleskopskim kundacima. Konstrukcije sa „M-4” platformi danas mnogi proizvođači kopiraju, sa više ili manje uspeha, i koriste u izradi sopstvenih sistema. U okviru pomenutih kategorija naoružanja kundaci najčešće nisu celina sa sandukom sistema već su spojeni na različite načine. Shodno tome, ili su preklapajući sklopivi ili teleskopski, a često i objedinjavaju ove osobine, kao što je to slučaj, primera radi, sa belgijskim sistemima „FN SCAR”. Naravno, što je konstrukcija sistema složenija, odnosno što je više tačaka spajanja, to je sistem podložniji mehaničkim oštećenjima, a kompozicija i celovitost su narušeni, što se negativno odražava na više parametara, među kojima i na preciznost paljbe. Ipak, imajući u vidu da se sistemi pomenutih kategorija primarno koriste u uslovima bliske borbe, ove moguće posledice se opravdano prihvataju jer je preciznost pogotka znatno lakše ostvariti upravo usled blizine mete, čije se angažovanje često ostvaruje i preko mehaničkih, odnosno neuveličavajućih refleksnih nišana.

Specijalisti Odreda Žandarmerije u Beogradu tokom taktičko-pokazne vežbe. : specijalne-jedinice.com

Značaj pomenutih karakteristika oružanog sistema se potpuno drugačije rezonuje kada su u pitanju puške za precizno gađanje, među kojima treba razlikovati one koje se upotrebljavaju na srednjim distancama (najčešće do 300 metara) i dalekometne puške koje se koriste za gađanje ciljeva i na distancama preko 1000 metara. Na srednjim distancama mogu se efikasno upotrebiti i dobro upucane, kvalitetne automatske puške sa odgovarajućim uveličavajućim nišanom i u poluautomatskom režimu paljbe. Pored toga, brojni proizvođači izrađuju i specijalne poluautomatske verzije pušaka za precizno gađanje (eng. designated marksman rifle) na ovim distancama. Tako, primera radi, nemački proizvođač „Heckler&Koch” odvažno promoviše seriju „G-28”, švajcarski „SIG Sauer” prati svojom serijom „SIG 716”, itd. Ovi sistemi su opremljeni kundacima koji su konstrukcijski vrlo slični onima koji se koriste u izradi jurišnih pušaka. Jedna od uočljivijih razlika u korist ovih drugih jesu naprednija rešenja ergonomskih obrazina koje strelac može prilagođavati sopstvenim potrebama po visini, dužini i širini. Kada su u pitanju dalekometne puške za precizno gađanje, pomenuti kriterijumi konstrukcije kvalitetnog kundaka su veoma visoki. Puške ove vrste najčešće funkcionišu po principu manuelnog repetiranja (eng. bolt action), te upotrebljavaju moćnije kalibre koji uzrokuju jak trzaj pri paljbi. Iako nemaju automatski režim paljbe, upotreba ovih pušaka mora biti opravdana i u situaciji kada strelac mora da ispali više metaka u kraćem intervalu, pa konstrukcija kundaka mora maksimalno ublažiti trzaj koji strelac oseća, jer minimalna promena hvata ili stava strelca može negativno uticati na preciznost. Takođe, minimalan hod na mestu spajanja kundaka i sanduka može uzrokovati velike promašaje na distancama od po više stotina metara. Stoga je od izuzetnog značaja da kundak i ostatak sistema čine vrlo čvrstu, pouzdanu celinu. Upravo zato kod mnogih modela „repetirki“ kundak i ostatak sanduka ili kućišta čine celinu, bez ikakvih tačaka spajanja. U tom slučaju rukohvat je sastavni deo kundaka i ergonomski se oblikuje mehaničkom obradom materijala.

Objavljeno u „Vojnotehničkom glasniku“, naučnom časopisu Ministarstva odbrane Republike Srbije, broj 1, januar-mart 2017. godine.

[1] Oslonac se, najčešće, ostvaruje u zgibu ramena ruke čija šaka realizuje povlačenje obarača.
[2] Održavanje oružja u položaju za nišanjenje i paljbu zavisi od više faktora, a jedan od njih jeste i stav koji strelac zauzima. Tako, primera radi, pri ležećem stavu oslonac oružja primarno se ostvaruje pri dodiru sa tvrdom podlogom.
[3] Manji deo trzaja apsorbuje podloga ukoliko je oružje postavljeno na čvrstu površinu, odnosno šaka i ruka kojom strelac ostvaruje pothvat oružja.
[4] Treba razlikovati preklopivi kundak koji se preklapa u jednu ili obe strane od sklopivog koji se ne mora nužno fiksirati u stranu, što je slučaj sa puščanim sistemima „Zastava M-70 AB2“, nacionalnog proizvođača „Zastava oružje“ iz Kragujevca.
[5] Strelac, po pravilu, ima dodira sa zadnjom stranom kundaka, postavljajući je u zgib ramena, zatim sa gornjom stranom na koju naslanja obraz prilikom nišanjenja, a ukoliko kundak čini celinu i sa sandukom oružja prednji deo je ergonomski oblikovan i predstavlja i rukohvat.
[6] Što se primarno procenjuje na meru u kojoj ispaljeni projektil zadržava balističke karakteristike u propisanim/pretpostavljenim normama.

Tekst je autorsko delo stručnog saradnika sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole urednika, podložno je tužbi.