Balistički taktiški štit „Vant-VM“, ruske proizvodnje. : specijalne-jedinice.com

Balistički štitovi predstavljaju izuzetno važan element taktičke opreme koji posebno obučeni operativci upotrebljavaju pri izvođenju namenskih aktivnosti u specifičnim okolnostima. Izrađuju se od materijala izuzetne tvrdoće, a osnovna namena im je ostvarivanje balističke zaštite određenog nivoa. U zavisnosti od nivoa zaštite, koji se danas uglavnom usklađuju sa standardom 0108.01^[1] o balistički otpornim zaštitnim materijalima (eng. Ballistic Resistant Protective Materials), koji je utvrdio Nacionalni institut pravde SAD (eng. National Institute of Justice — NIJ) septembra 1985. godine, balistički štitovi obezbeđuju zaštitu u smislu sprečavanja probijanja materijala pri udaru projektila različitih kalibara ispaljenih iz vatrenog oružja. Naravno, upotrebom balističkih štitova može se valjano ostvarivati i fragmentaciona zaštita operativca, tj. zaštita od posledica mehaničkog udara kakvog fragmenta ili čvrstog predmeta i tome slično.

PROIZVODNJA I ZAHTEVI TRŽIŠTA

Elementi zaštitne balističke opreme danas su neizostavan deo konfiguracije opreme operativaca. Zahvaljujući razvoju namenske industrije i tehnike uopšte, omogućena je masovna proizvodnja ove vrste opreme uz obaranje troškova proizvodnje, što je skupa uticalo i na obaranje tržišne cene, te su danas balistički proizvodi deo standardne opreme vojnih i policijskih formacija. Unapređivanjem tehnologije proizvodnje, kao i uvećavanjem iskustva iz upotrebe na terenu, renomirani proizvođači balističke opreme su usmeravali kapacitete u različitim pravcima. Moderno tržište postavlja visoke standarde, među kojima korisnici najviše obraćaju pažnju na ukupnu masu balističkog štita, kao i nivo balističke zaštite koji konkretni proizvođač garantuje. Istorijski posmatrano može se primetiti tendencija umanjivanja ukupne mase štitova, što je omogućeno prvenstveno upotrebom savremenih materijala u izradi. Umanjivanjem ukupne mase uvećan je konformizan operativca pri upotrebi, ali i broj situacija u kojima se određeni model štita (pre svega ručni balistički štit) može taktički opravdano upotrebiti. Manja masa štita i te kako poboljšava manevrisanje, uvećavajući i borbenu efikasnost individualnog korisnika, borbene grupe ili tima.

VRSTE

Moderni balistički štitovi se mogu sistematizovati prema kriterijumu veličine i, naravno, nivou balističke zaštite. Pri policijskim i vojnim formacijama upotrebljavaju se individualni, ručni balistički štitovi koji su prilagođeni individualnom nosiocu - štitonoši. Najčešće obezbeđuju nivo zaštite III ili IIIA, prema nekom od usvojenih standarda^[2]. Pored ručnih, u upotrebi su i srednji, odnosno veliki balistički štitovi koji su usled veće mase neprikladni za ručno nošenje, te se postavljaju na postolja sa točkićima i guranjem pomeraju. Osnovna prednost ručnih je prihvatljivija masa koja omogućava brže manevrisanje i efikasnije izvođenje šireg spektra defanzivnih i ofanzivnih taktičkih radnji. Osnovna mana, sa druge strane, odnosi se na manju zaštitnu površinu. Upravo taj nedostatak prevazilazi se upotrebom većeg štita, koji dimenzijama i masom ograničava i vrste situacija u kojima se opravdano može upotrebiti. Ovde treba pomenuti i modularne konstrukcije u koje se umeću balističke ploče, a koje se po potrebi mogu fiksirati u različitim položajima, u skladu sa potrebama konkretne intervencije. Imajući u vidu značajnu zaštitnu površinu, ove konstrukcije se, pored balističkih vizira, opremaju i manjim „puškarnicama“, koje omogućavaju operativcima da angažuju mete ostajući potpuno zaklonjeni iza balističkih ploča. Modularne konstrukcije se takođe pomeraju pomoću točkića.

OBUKA

Balistički štitovi su konstrukcijski prilično jednostavan alat. Pri upoznavanju operativca sa konkretnim modelom pažnja se obraća na balistički vizir, ukoliko je štit isporučen u takvoj konfiguraciji, svetlosne lampe na prednjoj strani, odnosno ergonomsku ručku na zadnjoj. Rad lampi se, po pravilu, kontroliše pomeranjem položaja prekidača, ili pritiskanjem tastera, a koji su najčešće postavljeni na ergonomskoj ručki i lako dostupni. Osnovni segment obuke u vezi sa balističkim štitovima jeste izučavanje i uvežbavanje taktičkog kretanja u paru, grupi ili timu pri upotrebi balističkog štita ili više njih, sa posebnim akcentom na taktiku pri izvođenju upada u objekte zatvorenog tipa, pretrage i čišćenja prostorija, ali i pri izvođenju defanzivnih radnji.

Jedna od pretpostavki valjanog kretanja jeste i uvežbavanje tehnika nošenja štita. Usled specifičnog oblika i značajne mase prilikom nošenja se štit mora držati što bliže centru ravnoteže tela, radi umanjivanja stresa na aktivirane skeletne mišiće nosioca. Tehnika nošenja takođe zavisi i od konfiguracije štita, tj. da li je opremljen vizirom ili ne. U slučaju da balistički štit nema vizir tada štitonoša, po pravilu, štit drži tako da gornja ivica bude otprilike u nivou usana ili brade. Ovom prilikom štitonoša pored balističkog šlema mora nositi i balistički vizir, a poželjno je da se u ovom slučaju vizir i štit dodiruju.

Detalj sa uvežbavanja taktike dinamičkog upada. : specijalne-jedinice.com

Štit se, po pravilu, nosi pomoćnom šakom, dok dominantnom šakom operativac nosi oružje, najčešće pištolj ili izrazito kompaktni automat, odnosno oružje za ličnu zaštitu (eng. Personal Defense Weapon — PDW). Pri obučavanju operativaca pažnja se takođe usmerava i na uvežbavanje i pravilno usvajanje tehnika nošenja oružja pri nošenju štita, radi što manjeg izlaganja šake ili ruke. Štitonoša je taj koji, po pravilu, određuje parametre kretanja grupe ili tima: pravac i brzinu. Pravac kretanja prilagođava se vrsti okruženja, a brzina bi trebalo da bude „kontrolisana žurba“, tj. u nivou brzog hodanja. Dodatno, zadatak je štitonoše da svojoj grupi ili timu saopštava informacije u vezi sa konfiguracijom okruženja, kao i o uočenim pretnjama. S obzirom da je štitonoša taj koji se, po pravilu, prvi suočava sa pretnjom, nužno je da se radi o veoma iskusnom i obučenom operativcu koji ne sme zaboraviti da je primarni zadatak štitonoše da štiti svoju grupu ili tim, a ne da angažuje metu. Ukoliko su ostvareni uslovi za upotrebu vatrenog oružja kao sredstva prinude i štitonoša, naravno, može angažovati metu. Radnja angažovanja mete zavisi od tehnike kojom operativac nosi oružje pri nošenju štita, kao i od konfiguracije samog štita^[3].

Angažovanje mete nije primaran zadatak štitonoše, jer je preciznost paljbe prilikom nošenja štita značajno umanjena.

Operativci takođe uvežbavaju i radnje instinktivnog nišanjenja. Montiranjem laserskog obeleživača cilja na oružje štitonoša znatno sigurnije i jednostavnije može angažovati metu i očekivati precizniji pogodak. Fokusiranjem na svetlosnu tačku na meti štitonoša može upotrebiti vatreno oružje uz minimalno „otvaranje“ šake i ruke. U situacijama kada se pretnja fokusira na štitonošu i pokušava da izbije ili otme balistički štit, štitonoša mora umeti da sačuva štit i primenom fizičke snage kao sredstva prinude. U takvim situacijama mogu se primeniti tzv. „shield uppercut“ udaračke tehnike i druge.

TAKTIČKA UPOTREBA

Imajući u vidu primarnu namenu balističkog štita jasno je da se taktički opravdana upotreba prvenstveno odnosi na situacije u kojima se opravdano pretpostavlja da je osumnjičeni (ili više lica) naoružan vatrenim oružjem. Upotreba balističkog štita prilagođava se utvrđenim i pretpostavljenim okolnostima konkretne situacije, sa posebnim akcentom na vrstu okruženja u kojem se izvodi intervencija, osobine pretnji i druge činjenice odnosno opravdane pretpostavke. Ponekad i sitan detalj, kao što su, na primer, stepenice ispred ulaznih vrata, umnogome mogu uticati na taktiku grupe ili tima. U slučaju upada u zatvoreni, odnosno barikadirani objekat, jedan od operativaca oprema se i „ovnom“ za probijanje. Pri izvođenju upada veoma je važno da se operativci grupe ili tima ne odvajaju, te da konstantno štitonošu na neki način obaveštavaju o svom bliskom prisustvu, kako bi ovaj mogao ostati fokusiran na sopstveni vidokrug. Specifičnost dejstava ove vrste zahteva i značajnu dinamičnost pri postupanju, te je važno da štitonoša diktira optimalan tempo kretanja koju, kao što je istaknuto, treba primarno prilagođavati osobinama neposrednog okruženja. Kada su u pitanju prostorije u objektima, izuzetna pažnja posvećuje se pravilnom „otvaranju uglova“ i drugim segmentima taktike postupanja.

Nema sumnje da su balistički štitovi izuzetno koristan, praktičan element zaštitne taktičke opreme, te je trošenje namenskih sredstava na nabavku modernih štitova pouzdanih proizvođača racionalan rashod. Ipak, kao što važi i za sve predmete i alate i balistički štitovi mogu ostvarivati svrhu samo ukoliko se upotrebljavaju valjano, od strane dobro obučenih operativaca.

Objavljeno u „Vojnotehničkom glasniku“, naučnom časopisu Ministarstva odbrane Republike Srbije, broj 4, oktobar-decembar 2017. godine.

[1] Pune oznake NIJ Std 0108.01.
[2] Npr. NIJ Std 0101.04, NIJ Std 0108.01 i drugim.
[3] Ukoliko je, primera radi, štit opremljen balističkim vizirom operativac može nišaniti postavljanjem oružja ispred vizira.

Tekst je autorsko delo stručnog saradnika sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole urednika, podložno je tužbi.