Svedoci smo da se mnogo toga promenilo od naše poslednje posete — pored činjenice da nam tamo neki novi klinci persiraju prilikom saradnje.
Mnogi će reći da je naslov ovog teksta pretenciozan. Mi mislimo suprotno i u narednim redovima ćemo obrazložiti i zašto.
Naime, ljudi vrlo često imaju tendenciju da ne vide, ne cene svakodnevne mikropromene, mikropoboljšanja koja se realizuju na nekom projektu, da li je to, npr. samoinicijativno usavršavanje, ili, u ovoj slučaju, osavremenjavanje jedinice kao što je 72. brigada za specijalne operacije. Mnogi ove promene ne vide, posebno ne u jednom širem kontekstu i dužem vremenskom periodu, sve dok te promene, zajedno, ne naprave razliku koja više ne može da se ignoriše — voda neće da provri ni na 98, ni na 99 stepeni, je li tako? Ali, zato će krenuti haos na 100 stepeni.
Retko ko da je primećivao, ne baš svakodnevna, ali konstantna poboljšanja, vrlo često i u opremi i sredstvima koji ne privlače toliku pažnju kao naoružanje, ili npr. tamo neki skupoceni sistemi za rad u noćnim uslovima, dronovi, laserski obeleživači ciljeva i dr. Uniforme, oprema za veranje, sistemi veze, oprema za taktičku medicinu — zajedno sa mnoštvom naoružanja i druge vojne opreme — konstantno su se slivali u našu elitnu jedinicu — a uz to, naši specijalci su počeli više puta sedmično da prangijaju, tj. za vas opterećene političkom korektnošću — da gađaju skoro svakodnevno.
I onda se desi da dođe taj dosadni fotograf sa sajta specijalne-jedinice.com, maltretira momke da mu poziraju po vrelom letnjem danu, objavi par fotografija nakon posete (najbolje tek dolaze), pa onda krene salva komentara, što pozitivnih, što negativnih.
Prvo želimo da se zahvalimo svima na interesovanju, ali ne za naš sadržaj (hvala vam i za to, najiskrenije), nego za interesovanju za našu i vašu jedinicu, našu i vašu Vojsku Srbije, naše i vaše specijalce.
Mnogi su nam se u komentarima obraćali sa negodovanjem da su počeli da se „amerikanizuju i da liče na Amerikance”. Prvo, sram vas bilo! Vojska Srbije i srpski vojnici će uvek biti samo srpski! Komentari ove vrste su posledica prisustva stranog naoružanja i taktičke opreme stranih proizvođača i to je činjenica koja je pozitvna, iz razloga što je reč o naoružanju i opremi koja je među najkvalitetnijim na svetu! Autori ovih komentara sigurno voze automobile srpske proizvodnje, je li? Nose garderobu „mejd in Srbija”, je li? Putuju po sopstvenoj zemlji, posećuju značajna mesta po svojoj zemlji, znaju gde su manastiri po Srbiji, je li? Sve sami dušebrižnici i čuvari srpskog identiteta. Kada vi budete radili sa naoružanjem i vojnom opremom, i to na nivou na kojem rade naši vojni specijalci, tada možda da kritikujete šta je dobro, šta je loše. Ili, da postavimo stvari ovde iz malo drugačijeg ugla — bili su vam po meri do pre par godina, kada je stanje bilo sramotno loše, kada su išli pocepanih uniformi, opasača, istrošenih čizama?
Kada od plata nisu mogli da spreme klince za školu, isplaćuju ratu kredita za stan? Onda je sve bilo potaman? Bili bi potaman, kada bi nosili „M-70” sa onim razjebanim, preklapajućim kundacima i kada bi lepili okvire selotejpom? Ne sekirajte se, i te „M-70” i taj selotejp imaju svoju svrhu sada, ali ne u formi u kojoj je vama poznata.
A sada, kada su se stvari digle na nivo tako visok, da ne može više da se ignoriše, sada su „amerikanizovani”? Sada kada su primanja na pristojnom nivou, da pripadnici samoinicijativno mogu da nabavljaju opremu, otplaćuju kredite, uzimaju automobile, tj. da žive od svog rada i da mogu da izdržavaju porodice, sada su zastranili i postali manekeni?! Povucite ručnu, gospodo, upristojite se.
Drugima smeta, kako rekoše, „nošenje đozluka” (ili džozluka), podvrtanje rukava, nošenje savremenih taktičkih naočara, različitih taktičkih patika, čizama, proizvoljno montiranje opreme na nosačima ploča i slično. Svako od vas bi trebalo da je u svom životu stručan za nešto, dobar u nečemu što radi, osim, očigledno u pisanju komentara po društvenim mrežama... Ako niste dobri ni u čemu, jebi ga, želimo vam iskreno da postanete... Ali, ako zaista jeste dobri u svom poslu, onda i vi pratite trendove, je li tako? Trendove koje najuspešnije firme, najuspešnije nacije, najuspešniji pojedinci postavljaju kao standarde. Onda i vi probate te inovacije, ocenite da li vam mogu koristiti, ili ne, i shodno tome, usvojite ili odbacite. Zvuči logično?! Pa, zašto bi drugačija situacija bila i sa našim specijalcima? Savremene taktičke naočare su savremene s razlogom, jer su, najčešće, manjih dimenzija, lagane, ergonomski odlične, zaštićene premazima protiv grebanja, daju određenu balističku zaštitu (najvažnija karakteristika!), ne magle i, na kraju krajeva, sjajno izgledaju! Zašto srpski specijalac ne bi izgledao dobro i namunjeno? Što onda vi kupujete garderobu u kojoj mislite da izgledate dobro? Što kupujete namunjen sat, ili dobra kola? Da biste izgledali loše, je li tako?! I da, sve to što kupujete je „mejd in Srbija”, je li tako?! He-he.
Treći pričaju kako ovi „gušteri nemaju trunke iskustva”, misleći na borbeno iskustvo. To je tačno, ovi klinci nisu prošli borbu, i svako normalan im želi da to ne okuse nikad. Ali, ovi klinci od borbe nikada neće pobeći, nego će je prihvatiti sa moralom koji su im u glave i srca utkali ne samo njihove starije kolege koje su rat probale, nego i generacije predaka koje su ratovale, i to uvek na pravoj strani istorije. Zaboravili ste, namerno ili slučajno, da svaki narod odlikuje neki arhetip, ako vam ova reč nije poznata, guglajte. Ako smo mi Srbi u nečemu dobri, onda smo dobri vojnici! I sa tom činjenicom se ne treba zajebavati. Na tu činjenicu treba biti ponosan, ovi klinci znaju ko su im bili đedovi, ko očevi, ko starija braća, zbog mnogih su upravo i odabrali ovaj poziv. Da zaključimo ovde, iskustvo nije nešto sa čim se rađaš — iskustvo se sakuplja godinama. Želimo im da ih ratno iskustvo zaobiđe, ali ako to ne bude slučaj — proradiće im geni prađedova!
Vojska Srbije i naši najmlađi specijalci ne postaju ničiji, ni zapadni ni istočni, do sopstveni, ne priklanjaju se nikome, do sami sebima. Naši specijalci i naše specijalne jedinice se osavremenjavaju, prateći poslednje svetske trendove u opremanju. Kada te trendove budu postavljali neki drugi subjekti, naši momci će pratiti i te zaokrete. Ovi klinci iz 72. brigade za specijalne operacije predstavljaju novo, savremeno lice Vojske Srbije i ove elitne jedinice, novu eru u kojoj se svakodnevno i intenzivno radi, eru u kojoj se opremanje i obučavanje sprovode konstantno, eru u kojoj i privatno mogu da se pojačavaju, eru u kojoj mogu da žive od svog rada — i da pritom izgledaju dobro.
TweetTekst je autorsko delo urednika sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole urednika, podložno je tužbi.