Specijalisti Odreda Žandarmerije u Novom Sadu tokom obuke. : specijalne-jedinice.com
Tehnike taktičkog nošenja oružja treba da zadovolje više kriterijuma, od kojih bi se kao najvažniji mogli označiti bezbednosni i borbeni.
Što se tiče bezbednosnog elementa, tehnika bi trebalo da bude osmišljena tako da, kada se izvodi pravilno i u primerenim okolnostima, umanji mogućnost samopovređivanja, kao i neželjenog ranjavanja pripadnika sopstvenih snaga (eng. friendly fire), ili građana prisutnih u neposrednoj okolini, rečju, neželjenih meta. Borbeni kriterijum odnosi se na mogućnost pripadnika da iz položaja nošenja oružje relativno brzo i lako, a mehanički prirodno, postavi u položaj za borbeno dejstvo.
Zavisno od usvojenog plana i programa obuke, kao i znanja instruktora (i njihove otvorenosti za inovacije), pripadnici se u procesu obuke mogu upoznati sa više tehnika taktičkog nošenja oružja. Po pravilu, tehnike ne nastaju stihijski, već su posledica detaljnih analiza koje se temelje na iskustvima iz borbenih zadataka u različitim uslovima. U procesu usvajanja noviteta u planove i programe obuka drugih jedinica može se desiti da prvobitne radnje budu izmenjene radi prilagođavanja potrebama onih formacija koje ih implementiraju, a ovde je od posebnog značaja i uporedni metod koji podrazumeva analiziranje procesa usvajanja ovih tehnika u drugim formacijama. Imajući sve ovo u vidu, trebalo bi da bude jasno da novitete (bar u ovoj oblasti) ne treba u startu odbacivati kao neadekvatne, bar ne bez prethodnog izučavanja i isprobavanja u praksi.
Tehnika taktičkog nošenja oružja „High Ready” pojavila se tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Poznata je takođe i pod nazivima „High Vertical Ready”, „Temple Index”, „High Port” i drugim. Zahvaljujući internetu, a posebno holivudskim filmovima, doživela je ogromnu popularnost, koja naravno ne bi značila ništa da nije potvrđena i u praksi. Sama okolnost da postoji više od četiri decenije svedoči o njenoj valjanosti, a odlično se pokazala tokom ratova u Iraku i Avganistanu, gde su pretnje najčešće dolazile sa visinskih položaja (krovova zgrada, brda i slično). Suština ove tehnike jeste u nošenju oružja u vertikalnom položaju, pored glave, cevi uperene ka gore. Jedna od osnovnih prednosti ove tehnike jeste bezbednost pri nošenju. Držanjem oružja pored glave u vertikalnom položaju i cevi uperene ka gore znatno se umanjuje mogućnost poklapanja nišanske linije i kretanja drugih pripadnika u borbenoj grupi ili timu. Dalje, bezbednost samog pripadnika uvećana je i činjenicom da primenom ove tehnike ne dolazi do poklapanja nišanske linije i nogu i stopala pripadnika, do čega može doći prilikom spuštenog nošenja oružja (eng. low ready), posebno prilikom trčanja. Tehnika „High Ready” prema rečima instruktora jednog SEAL tima američke mornarice:
Predstavlja najlogičniji izbor prilikom trčanja, ili kada je pripadnik u čučnju. Vertikalnim postavljanjem oružja sila gravitacije se znatno manje oseća pa pripadnik slobodnije može koristiti slabiju ruku za obavljanje drugih radnji.
Trebalo bi još istaći da upiranje cevi ka gore (najčešće ka otvorenom nebu) čini rikošet skoro nemogućim, što nije slučaj kod tehnike „Low Ready”, kada se radi o tvrdoj podlozi. Iako je jasno da ova tehnika ima svoje prednosti kada je u pitanju bezbednosni kriterijum, treba biti objektivan i istaći da uslovi u kojima se izvode dejstva prvenstveno diktiraju pravac bezbednog upiranja cevi. Drugim rečima, upiranje cevi ka gore nije uvek najbezbednija opcija, što opet u prvi plan ističe zavisnost izvođenja određenje radnje (i njenu efikasnost) od realnih uslova u kojima se radnja izvodi.
Kada je u pitanju borbeni kriterijum, priprema za dejstvo se pri ovoj tehnici izvodi tako što se pomoćnom rukom (rukom kojom se ostvaruje pothvat oružja) oružje obara i dovodi u nišansku liniju. Primarna, jača ruka, kojom strelac drži rukohvat oružja, prati liniju pokreta slabije ruke i time dodatno osigurava i ubrzava pokret. Navedene radnje odnose se na upotrebu automatske puške ili automata (eng. submachine gun), dok je kod pištolja princip isti, samo što je u ovom slučaju položaj ruku drugačiji, shodno drugačijoj konstrukciji oružja. I u ovom segmentu je često poređenje ove tehnike sa tehnikom spuštenog nošenja „Low Ready”, što i nije čudno, s obzirom da je „Low Ready” danas jedna od najrasprostranjenijih tehnika taktičkog nošenja oružja, posebno u oblasti CQB (eng. close quarters battle). Tako, pristalice „Low Ready” ističu kako je dovođenje oružja u položaj za dejstvo osetno brže prilikom izvođenja ove tehnike, nego kod „High Ready”. Imajući u vidu da brzina izvođenja bilo koje radnje zavisi od nivoa obučenosti pripadnika, dakle od kriterijuma subjektivne vrste, ne bi baš bilo zahvalno vršiti poređenja ove vrste.
PRIMENA
Tehnika „High Ready” se danas koristi prilikom izvođenja zadataka i poslova različitih vrsta. U oblasti bliske zaštite lica ova tehnika ima veliki značaj i sastavni je deo obučuvanja brojnih CAT (eng. counter assault team) timova. Unutrašnjost vozila ne daje mnogo prostora za manevrisanje, a upravo u okruženju ove vrste tehnike „High Ready” dolaze do izražaja. Oružje u vertikalnom položaju, cevi uperene ka gore, znatno je bezbednija opcija nego spušteno nošenje, jer umanjuje mogućnost neželjenog povređivanja drugih lica u vozilu. Takođe, ovaj položaj oružja omogućava pripadniku i da brzo odgovori na pretnje, kako na one koje dolaze sa spoljašnje strane, tako i na one unutar vozila. Prilikom izlaska iz vozila, posebno ukoliko je u neposrednoj blizini prisutna veća grupa ljudi, tehnika „High Ready” takođe predstavlja taktički opravdan izbor.
Primena „High Ready” tokom CQB obuke. : Roman Madrid
Američki SEAL timovi koriste ovu tehniku i prilikom upada u objekte i najčešće je označavaju terminom „High Vertical Ready”. Prilikom dinamičkog taktičkog kretanja (eng. dynamic tactical movement), kada pripadnici grupe ili tima napreduju jedni iza drugih, ova tehnika omogućava pripadnicima koji idu iza jedinice, ili onog ispred sebe, da odgovaraju na pretnje ispred sebe brzo, a uz znatno manju mogućnost da ustima cevi „seku” kretnju pripadnika ispred sebe. Dodatno, ukoliko se radi o uskim prostorijama, poput hodnika, kretnja tima ili grupe je olakšana, jer oružje ne ide u širinu, već u vertikalu. Prilikom obilaska, otvaranja ugla u prostorijama ova tehnika takođe zadovoljava taktičke potrebe, shodno analizama. Ovo posebno važi ukoliko se upada u prostoriju sa užim ulazom ili kada se prolaz u istoj tački račva u obe strane. Vertikalnim držanjem oružja pripadnici zauzimaju manje prostora oko sebe, pa tako osetno brže istovremeno mogu upasti u prostoriju, odnosno pokriti oba ugla.
U situacijama kada se pretpostavlja da ispod nivoa kretanja tima ili grupe postoje specifične prostorije (na primer laboratorije za proizvodnju opojnih droga) ili kada se pretpostavlja prisustvo neželjenih meta u nižim prostorijama (na primer taoci u podrumu) upotreba „High Ready” tehnike je opravdanija nego „Low Ready” varijante. Isto ovo važi, samo u suprotnom smeru, kada se pretpostavke odnose na nivoe iznad kretnje tima ili grupe. Zavisnost racionalne upotrebe ove tehnike od okruženja u kojem se izvode dejstva jasna je i na primerima plovila, odnosno vazduhoplova. Kada je reč o plovilima, ova tehnika postaje nužna kako bi se umanjila mogućnost neželjenog opaljenja u dno plovila. Slično je i sa vazduhoplovima, ali ukoliko bi se radilo o helikopterima, onda „High Ready” ne dolazi u obzir usled mogućnosti oštećenja elisa, što opet ističe princip relativnosti o kojem je bilo reči.
ORUŽJE
Pogrešno bi bilo smatrati da se primena tehnike „High Ready” odnosi isključivo na jurišne puške ili automate. Ipak, s obzirom na to da je ovo naoružanje vrlo čest izbor prilikom izvršavanja zadataka iz pomenutih oblasti, trebalo bi obratiti pažnju na određene kriterijume koje bi sam sistem trebalo da zadovolji.
Prvo, trebalo bi da se radi o kompaktnom oružju. S tim u vezi, teleskopski (podesiv po dužini) kundak je veoma poželjan (ovo se naravno ne odnosi na pištolje). Od taktičke opreme koja se može montirati na oružje, od velikog značaja za izvođenje ove tehnike jesu vertikalni rukohvati (eng. assault grip) koji se montiraju na donje Picatinny šine (ni ovo se naravno ne odnosi na pištolje). Ovi rukohvati omogućavaju sigurniji hvat slabijom (pomoćnom) rukom, kao i brži pokret spuštanja oružja u nišansku liniju. Na kraju, dobar taktički remnik svakako bi bio od pomoći.
OBUKA
Od inostranih formacija, pored pomenutih SEAL timova, tehnika je zastupljena i u drugim jedinicama za specijalne namene američke vojske, kao i u policijskim SWAT timovima. U Evropi, može se primetiti kod specijalaca iz Poljske, Belgije, Velike Britanije i drugih. Tehnika „High Ready” u ovom momentu nije preterano popularna među srpskim instruktorima i elitnim vojnim licima i policijskim službenicima. Da li bi je trebalo oprobati? Svakako, jer implementacija noviteta u obučavanju je opravdana, samo pod uslovom da odgovara nameni formacije i potrebama pripadnika.
TweetTekst je autorsko delo stručnog saradnika sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole urednika, podložno je tužbi.