Pripadnici „Kobri“ opremljeni automatima „HK UMP“ u kalibru 9 mm, u CQB konfiguraciji. : specijalne-jedinice.com
Prvi holografski nišani razvijeni su tokom šezdesetih godina za potrebe avio industrije. Konstrukcija se odnosila na holografsko projektovanje končanice za koju se, zahvaljujući stereoskopskoj prirodi ljudskog oka, stvara utisak da je nalepljena na cilj, te je moguće ostvariti nišanjenje ili orijentaciju. Holografske končanice su se pokazale kao izuzetno praktične i korisne za pilote borbenih i putničkih aviona tog vremena, te je primena koncepta ove konstrukcije ubrzo proširena i na druge sfere ljudske delatnosti. Ipak, iskustva iz upotrebe prvih holografskih nišana nisu bila i bez kritika koje su se uglavnom odnosile na slabo vidljive projekcije, što je bila posledica nedovoljne usavršenosti tadašnjih lasera. Pored toga, prve konstrukcije bile su i većih dimenzija, što je često predstavljalo otežavajuću okolnost, umanjujući kvalitet osmatranja i preglednosti okoline.
Holografski nišani jesu vrsta neuveličavajućih refleksnih nišana koji funkcionišu kao transmisioni hologrami osvetljeni diodnim laserom, najčešće crvene ili zelene boje, koji omogućava postojanu i oštru sliku nišanske končanice, koja je, najčešće, predstavljena tankom linijom kruga sa tačkom u sredini. U pitanju su nišani bez određene žižne daljine[1], kod kojih se prenos holograma postiže skoro bez paralakse[2].
Najčešće se izrađuju od kvalitetnih kompozitnih materijala, ili aluminijumske legure, što ih čini laganim i prilično otpornim na udarce. Moderni holografski nišani mogu održavati sliku nišanske končanice u bilo kom delu ekrana, čak i kada je staklo mehanički oštećeno ili veoma zaprljano.
Funkcionišu u uslovima ekstremno niskih (do -40° Celzijusa) i visokih (do +60° Celzijusa) temperatura i pod vodom do određenih dubina[3]. Mogućnost podešavanja intenziteta osvetljenosti končanice je od velikog značaja prilikom izvođenja dejstava u uslovima smanjene vidljivosti.
Napajanje je baterijsko i dozvoljava autonomiju od više stotina sati neprekidnog rada[4], a radi racionalizacije kapaciteta baterije, mnogi modeli imaju i sistem automatskog gašenja nakon nekoliko sati rada, a koji strelac može podešavati shodno potrebama upotrebe.
Upucavanje nišana moguće je u svim pravcima i najčešće se vrši sistemom klikova, a proizvođači garantuju preciznost 1-2 MOA i efikasnost do 300, pa čak i 500 metara, što u praksi nije realno očekivati, iz razloga što su u pitanju neuveličavajući nišanski uređaji. Objektivna efikasna primena holografskih nišanskih uređaja može se očekivati na distancama manjim od 100 metara. Uređaji se montiraju na standardne „Picatinny MIL-STD-1913“ šine, odnosno posebne nosače nišanskih uređaja, na gornjoj strani oružja.
Holografski nišani namenjeni su za potrebe bliske borbe jer strelcu omogućavaju brzo i precizno angažovanje meta sa oba otvorena oka, omogućavajući mu istovremeno i dobar pregled okoline. Što se tiče razlika, mana i prednosti holografskih nišana u odnosu na „red dot“ modele, treba istaći da holografski nišani za projetkovanje končanice koriste laser, dok se tačka kod „red dot“ nišana projektuje uz pomoć diode. Autonomija rada je višestruko na strani „red dot“ modela kod kojih ide i do nekoliko desetina hiljada sati, a testiranja na terenu su pokazala i izraženiju robusnost ovih nišana u ekstremnim klimatskim uslovima.
[1] Vidljivost končanice ostaje ista bez obzira na udaljenost oka strelca.
[2] Paralaksa predstavlja prividnu promenu položaja objekta u odnosu na pozadinu usled razlike u položaju dva posmatrača, odnosno usled kretnje posmatrača velikom brzinom.
[3] Kompanija „EOTech“ proizvodi modele za koje tvrdi da funkcionišu do 20 metara dubine.
[4] Na primer, model „EOTech 553“ daje autonomiju od 1100 sati rada.
Tekst je autorsko delo urednika sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole urednika, podložno je tužbi.