Specijalista neposredne fizičke zaštite prilikom uvežbavanja brzog potezanja oružja i instinktivnog nišanjenja. : specijalne-jedinice.com

Istorijski posmatrano, prve informacije u vezi sa ovom metodom nišanjenja pominju se još u XIX veku u uputstvu izvesnog potpukovnika^[1] Čarlsa de Berengera iz 1835. godine, objavljenog pod naslovom „Pomoći i saveti kako zaštiti život i imovinu uz instrukcije o gađanju puškom i pištoljem“^[2]. De Berenger savetuje strelcu da kažiprst postavi ispruženo ka cevi oružja radi orijentacionog nišanjenja, a da srednji prst upotrebi za povlačenje obarača.

Danas se metoda označava različitim frazama poput „Point Shooting“, „Threat-focused Shooting“, zatim „Instinctive Shooting“, ali i, primera radi, nepravilnom frazom „Muscle Memory“. Ovo poslednje iz razloga što metoda instinktivnog nišanjenja nije isključivo rezultat kontrakcija skeletnih mišića, već umnogome zavisi i od različitih impulsa i kognitivnih procesa, a koji se dovode u vezu sa pojmom propriocepcije, tj. sposobnosti svesnog ili nesvesnog, instinktivnog prepoznavanja položaja sopstvenog tela i kretnje u prostoru. Zahvaljujući proprioceptorima koji se nalaze u skeletnim mišićima, tetivama i zglobovima i koji se ponašaju kao sakupljači informacija, ljudski mozak obrađuje dobijene informacije, te daje predstavu o položaju tela i kretanju. Zahvaljujući tome, primera radi, moguće je uperiti prst u objekat ili spoljašnji nadražaj koji je privukao fokus pojedincu: fokusiranjem pogledom pojedinac jednostavno usmerava prst, a neuroimpuls zaustavlja kontrakciju skeletnih mišića i kretnju tetiva i zglobova onog momenta kada se položaj prsta poklopi sa objektom u fokusu ili pravcem iz kojeg dolazi spoljašnji nadražaj.

UVEŽBAVANJE I PRIMENA

Instinktivnim nišanjenjem strelac se fokusira na metu, stoga je jednostavno zaključiti da nije u pitanju metoda kojom se može očekivati visoka preciznost pogotka, odnosno primena na srednjim i većim daljinama. Ipak, izučavanjem određenih entiteta i praktičnim uvežbavanjem strelac može usavršiti metodu u meri koja mu može omogućiti da u specifičnim situacijama valjano angažuje metu.

Jednostavno rezonovano, instinktivno nišanjenje je taktički opravdano primeniti u situaciji kada je ostvarivanje nišanske linije otežano strelcu. Ovo može biti slučaj kada se pretnja pojavljuje izneneda, veoma brzo i u neposrednoj blizini strelca na svega nekoliko metara, te je potrebno da reaguje munjevito radi odbijanja ozbiljnog napada od sebe ili drugog lica.

Situacije ovog tipa mogu se očekivati u uslovima bliske borbe, posebno u urbanoj sredini, odnosno prilikom obavljanja poslova, zadataka i radnji neposredne fizičke zaštite određenih lica.

Prema studijama kojima je zajedničko ispitivanje postojanja kauzaliteta između kognitivnih i mehaničkih procesa i pokreta i preciznosti pogotka pri instinktivnom nišanjenju moguće je izdvojiti više elemenata na koje strelac treba obratiti pažnju pri uvežbavanju metode.

Među najvažnijima je istaknuta determinacija pojedinca pri uočavanju pretnje. Studija objavljena u naslovu „Ubij ili budi ubijen“^[3], autora Reksa Aplegejta, ističe u poglavlju VI da preciznost pogotka prvog ispaljenog metka pri primeni instinktivnog nišanjenja direktno zavisi od čvrstine odluke strelca da nakon potezanja oružja opali. Što je duže vreme između potezanja oružja iz futrole i opaljivanja prvog metka, to je preciznost pogotka slabija i obrnuto.

Sledeći element odnosi se na kvalitet fokusiranja mete. Prema istoj studiji, ukoliko se strelac fokusira na metu pogledom u nivou sopstvenih očiju preciznost prvog opaljenog metka je značajno veća. Dodatno, ukoliko se strelac fokusira na poseban deo mete, na primer na kravatu, ili grudni džep na jakni i slično, preciznost prvog opaljenog metka takođe je prihvatljiva.

Radi uvežbavanja instinktivnog nišanjenja razvijeno je nekoliko trenažnih metoda. Tako, strelac može zalepiti neprovidnu traku preko mehaničkih nišana ili obojiti nišanske tačke ili linije, te uvežbavati brzo angažovanje mete na manjim daljinama, uz fokusiranje mete.

Uvežbavanje fokusiranja mete prilikom instinktivnog nišanjenja. : specijalne-jedinice.com

Imajući u vidu prirodu metode jasno je da je priprema pred paljbu ovde posebno značajna, pogotovu ukoliko strelac upotrebljava oružje sa kratkom cevi kao što je pištolj. Pokret potezanja oružja mora biti pravilan, a hvat siguran. Dovođenjem oružja na visinu malo nižu od nivoa očiju i što bliže centru tela strelac treba da „zaključa“ ramena, laktove i zglobove šaka, kako pri dvoručnom tako i pri jednoručnom hvatu, te da povlačenje obarača takođe bude realizovano pravilno i u što kraćem vremenu. Pored ove, može se primeniti i tehnika gađanja sa kuka, koja je posebno opravdana kada je meta veoma blizu, odnosno kada strelac mora upotrebiti vatreno oružje u veoma uskom okruženju. U slučaju uočavanja pretnje koja nije pozicionirana frontalno u odnosu na strelca, već bočno, opravdanije je angažovanje mete realizovati rotiranjem kukova, uz minimalnu promenu položaja ruke ili ruku, kako bi se u što većoj meri očuvala mogućnost pogotka. Čestim ponavljanjem pokreta potezanja i dovođenja oružja u položaj za angažovanje mete i paljbu strelac trenira svest i skeletne mišiće da rade sinergijski, te ih „uči“ da se te radnje izvode povezovano, skladno, dovodeći ih blizu nivoa automatizacije.

Pripadnici policijskih, vojnih i vojno-policijskih formacija, čija namena podrazumeva i zadatke i poslove neposredne fizičke zaštite određenih lica, temeljnije izučavaju metode instinktivnog nišanjenja u različitim uslovima. Tako se, primera radi, ova metoda izučava i uvežbava s obzirom na neposredno okruženje u kojem se pratilac ili neposredna pratnja i određeno lice mogu zateći.

Izuzetno specifične i kompleksne situacije odnose se na uočavanje pretnje i angažovanje spoljašnje mete iz vozila, kao i reagovanje na pretnje unutar vozila. Trenažne metode u ovim situacijama izvode se na više načina, a taktika postupanja realizuje se i s obzirom na okolnosti da li je vozilo u pokretu ili ne, konkretnu ulogu operativca prilikom angažovanja^[4]. Sa druge strane, značajna pažnja posvećuje se i izučavanju pripremnih radnji kojima strelac dovodi oružje u položaj za angažovanje mete i paljbu.

Pripremne radnje strelac mora izvesti što pravilnije. : specijalne-jedinice.com

Tehnike potezanja umnogome zavise od vrste taktičkog holstera u kojem je utvrđeno oružje operativca, karakteristika oružja, ali i konfiguracije odeće koju operativac nosi^[5] i tome slično.

Metoda instinktivnog nišanjenja može se primeniti pri upotrebi različitih sistema individualnog pešadijskog naoružanja, poput pištolja, revolvera, automata, karabina ili automatskih pušaka. Iako daleko od idealne, pri specifičnim uslovima može biti opravdana za primenu i efikasna, te i ne iznenađuje činjenica da se tehnika i danas izučava pri mnogim formacijama. Primera radi, u priručnicima u upotrebi u američkoj vojsci pominje se kao „refleksna paljba“ i uglavnom se izučava i uvežbava upotrebom automatske puške ili karabina, ali je od prihvaćenih metoda nišanjenja označena kao najnepreciznija, dok se u izraelskim oružanim snagama pominje kao „izraelski metod“ i pored puščanog sistema, izučava se i upotrebom automata i pištolja.

[1] Eng. Lieutenant Colonel.
[2] Eng. Helps and Hints How to Protect Life and Property with Instructions in Rifle and Pistol Shooting.
[3] Eng. Kill or Get Killed.
[4] Primera radi, razlikuju se taktike postupanja vozača i ličnog pratioca unutar vozila.
[5] Primera radi, razvijene su i posebne tehnike potezanja oružja iz holstera sa kuka i u situaciji kada strelac nosi kravatu.

Tekst je autorsko delo urednika sajta. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole urednika, podložno je tužbi.