Da li je bitnija zemlja porekla ili kvalitet? : specijalne-jedinice.com

Treba naravno imati u vidu da je „puštanje“ informacija, iznošenje mišljenja, analiza, predviđanja i slično, vrlo često ograničeno različitim faktorima, poput bezbednosti, dostupnosti informacija, stručnosti objavljivača u funkcionalnom obliku, ali i ciljeva koji se žele ostvariti konkretnom publikacijom, ili serijom povezanih ili, naizgled, nepovezanih objava.

U zemlji, regionu i inostranstvu prihvaćena je praksa da se opremanje borbenih sastava vrši nabavkama od nacionalnih i stranih proizvođača. U ovoj drugoj grupi vrlo često se prednost daje proizvođačima onih zemalja sa kojima matična država održava „prijateljske“ spoljnopolitičke odnose, što nije od značaja, ukoliko je reč o zaista renomiranom proizvođaču. U suprotnom, ovo je, iako dobar sa diplomatskog aspekta, izrazito nepraktičan potez, iz razloga što kvalitet treba da predstavlja najviši standard u realizaciji nabavki, beskompromisno! Naravno, najbolja je opcija ukoliko matična država ima sopstvene ili privatne vrhunske proizvođače koji su kadri da obezbede zaista pouzdanu opremu i naoružanje. Ali, šta onda kada to nije slučaj? Kome tada dati prednost? Da li je opravdano da zbog „made in matična zemlja“ strada kvalitet? Upravo je ovo situacija o kojoj pojedinci, nažalost brojni, izgleda i dalje nisu kadri da rezonuju, niti diskutuju.

NACIONALNA NAMENSKA

Ne sme se nijednog momenta gubiti iz vida da je jaka, produktivna, profitabilna nacionalna namenska ili odbrambena industrija veoma važan privredni, ali i politički faktor svake suverene nacionalne države! Stoga je neobično važno pametno i stručno upravljati kapacitetima odbrambene industrije i po mogućstvu ih uvećavati! Važan deo razvoja mora biti i praćenje inovacija i trendova u svetu, jer svako ko misli da je samodovoljan privredni subjekat u bilo kojoj sferi, relativno brzo i prilično gromoglasno propada! Nema dovoljno opravdanog razloga ne usklađivati proizvodne programe sa zahtevima tržišta, ponekad i po cenu raskida sa tradicijom, a u tome prvenstveno treba biti objektivan u proceni sopstvenih kapaciteta, kako bi se, naravno, proizvodi što racionalnije plasirali. Objektivnost je, nažalost, atribut koji nedostaje ne samo pojedinim konstruktorima, odnosno proizvođačima, već i samozvanim ekspertima, odnosno krajnjim korisnicima. Preciznije rečeno, onima koji su umislili da su korisnici ovih proizvoda.

Visokosečeni šlem (eng. high cut) i nosač ploča, proizvođača „Jumko ad“. : specijalne-jedinice.com

U Republici Srbiji odbrambena industrija trenutno predstavlja značajan činilac nacionalne privrede i ekonomske politike, koja, realno, svakako nije na optimalnom nivou. Radi se, istina, dosta toga se dešava, vesti su ponekad uzbudljive, obećavajuće, ponekad ne. Definitivno, trend treba nastaviti i svim kapacitetima unaprediti, ali pre svega jedna kolektivna, staromodna i zatupljujuća svest mora u najskorijoj budućnosti da se iskoreni, ili bar, svede na manje značajan obim!

IDEOLOGIJA PROŠLOG VEKA

Analizirajući istoriju ovih prostora, posebno Srbije u svim prethodnim državno-političkim uređenjima, relativno je lako zaključiti zašto je stari sovjetski uticaj bio toliko snažan. Nažalost, još uvek se u pojedinim sferama grčevito drži. Nažalost, iz prostog razloga jer je izrazito arhaičan! Ko odbija da poveruje u ovo, današnja (moderna) Ruska Federacija će mu sama najbolje poslužiti kao dokaz! Kada je reč o uticaju ove ideologije na atribute proizvodnje oružja i vojne opreme, primećuje se izrazita tendencija hiperprodukcije, što je, pored ostalog, razlog što u pojedinim zemljama sveta danas lakše možete nabaviti „kalašnjikov“, nego kvalitetan mobilni telefon. Hiperprodukcija dalje zahteva maksimalno obaranje troškova proizvodnje, a ovo dalje uzrokuje maksimalnu uštedu na sirovinama u proizvodnji, njihovom kvalitetu pre svega. Obaranje troškova proizvodnje nužno traži i što jednostavniju proizvodnju, pa se tako fina završna obrada ne može ni zamisliti, a dodatno, ni sam kvalitet sirovina ne dozvoljava detaljniju obradu i savršeniju konstrukciju. Sa druge strane, treba svakako istaći i pozitivne karakteristike, a to je svakako robusnost sistema ove ere, koja je u najvećoj meri i izgradila čuvenu tradiciju sistema „kalašnjikov“, koji uz minimalno održavanje bez problema funkcioniše u najekstremnijim klimatsko-terenskim uslovima. Treba biti objektivan i precizan, te zaključiti da su atributi proizvodnje u ovom periodu bili određeni tadašnjim prilikama i kapacitetima. Primera radi, siromašni sovjetski proizvođači jednostavno nisu mogli da priušte skupe resurse i proizvodnju. Kao drugi primer može se uzeti drvo koje je kao materijal fenomenalno i koristi se i danas, ali ne u proizvodnji oružja, jer je danas u ovoj sferi oličenje primitivizma! Poenta je, dakle, da je u ovom prošlom periodu proizvodnja bila organizovana optimalno s obzirom na tadašnje okolnosti. Ali... taj period je završen! Berlinski zid je srušen, Tito je umro, pioniri su danas samo mlada sportska kategorija. Zašto nastavljati ideologiju? Zašto kategorički bežati od inovacija? Zašto održavati svest koja nema budućnost?

OPREMANJE DANAS

Jedinice za specijalne namene Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane danas raspolažu opremom, sredstvima i naoružanjem nacionalnih i stranih proizvođača, što je primetno u skoro svakoj kategoriji. Kada su u pitanju manje, elitne jedinice, odmah u startu treba istaći da ono što važi za redovne policijske i vojne snage ne važi za specijalce! Između ove dve strane ne može stajati znak jednakosti, ni zbog prirode zadataka i poslova koje obavljaju jedni i drugi, njihovih operativnih kapaciteta, niti zbog profesionalnog statusa specijalaca, koji im se mora priznati i, naravno, dati! Dakle, ono što je „dovoljno dobro“ za redovne snage, ne mora biti „dovoljno dobro“ za elitne operatere! Srećom, mnogi proizvođači, manje ili više uspešno shvataju ovo, te nude programe za jedinice opšte namene, kao i programe namenjene jedinicama za specijalne namene. Republika Srbija nije bogata zemlja, te su i mogućnosti u opremanju elitnih jedinica ograničene. Ipak, nabavke opreme se realizuju, te se objektivno može reći da su elitne borbene jedinice, iako ima nedostataka, zadovoljavajuće opremljene. Ovu procenu treba, međutim, shvatiti uslovno, pre svega ceneći je u odnosu na region. Takođe treba biti realan i istaći da okosnicu opreme pri ovim formacijama čine veoma kvalitetni prozvodi stranih proizvođača, što uvek izaziva buru negativnih komentara ogromnog broja ljudi.

KOME SMETAJU STRANCI?

Nedavno su vojna lica elitnih borbenih jedinica Vojske Srbije obradovana isporukom značajnog kontingenta automatskih pušaka renomiranog belgijskog proizvođača. U pitanju su sistemi „FN SCAR“ kalibra 5,56 mm, u modelima „L CQC“, sa skraćenom cevi, odnosno „L Standard“. Uz puščane sisteme isporučeni su i kvalitetni nišanski uređaji različitih namena, uglavnom „Aimpoint“, „EOTech“, „ELCAN“. Fotografije i video snimke puštene u javnost dočekala je bura komentara dežurnih „eksperata“, koji se samouvereno pitaju zbog čega se prednost daje stranim proizvođačima, umesto nacionalnim?

Zašto je jedan „skar“, ili „hekler“ bolji od „zastave“, zašto je jedan „glok“ bolji od „cezea“?

Da bi se bolje razumela ova histerija, prvo treba obratiti pažnju ko u stvari potpisuje komentare takve vrste? Jedna od zajedničkih karakteristika svih je da nisu imali praktičnih iskustava sa opremom, sistemima i uređajima koje tako žestoko kritikuju. Ovde praktična iskustva treba usko tumačiti i ne podrazumevati držanje u rukama na nekom TT zboru, ili sajmu naoružanja i opreme, čak ni kraća gađanja na strelištu u okviru raznih kurseva obuke za civilna lica koji su danas popularni. Praktično iskustvo podrazumeva taktičku upotrebu na najvišem nivou, u svim uslovima!

Praktično iskustvo o konkretnom sistemu opreme je ono koje se dobija nakon hiljada ispaljenih metaka, ili hiljada sati upotrebe!

Ne može civilno lice, ili policijski službenik, ili vojno lice iz redovnog sastava da komentariše opremu specijalaca! Naravno, sposobnih ima i među ovim kategorijama, mnogima je čak i mesto među elitom, ali dok ne postanete elita, ne javljajte se, bar ne u ovim temama! Ne zaboravite da su specijalci vaš posao već radili, vašu opremu već gulili, ali vi na njihovom mestu još uvek niste! Ne obavljate iste poslove, ne izvršavate iste zadatke, nisu vam isti kapaciteti, stoga nemate ni iste potrebe!

Isto tako treba napraviti i razliku između današnjih i specijalaca iz devedesetih godina, prvenstveno iz razloga što se priroda oružanih sukoba veoma mnogo izmenila i intenzivno se menja. Samim tim, potrebe na terenu nisu iste danas i pre dvadeset-trideset godina. Primera radi, danas je imperativ da elitni operater raspolaže „red dot“ nišanom, laserskim obeleživačem cilja sa vidiljivim i nevidljivim snopom itd, dok je pre dvadeset godina bio potreban jedino prigušivač pucnja, a okviri su se lepili selotejpom.

Konfiguraciju opreme pripadnika SAJ u kadru čine vrhunski strani proizvođači. : specijalne-jedinice.com

Na kraju, treba se zapitati i šta o sistemima nacionalnih i stranih proizvođača misle sami operateri, dakle oni koji ih svakodnevno upotrebljavaju u svim uslovima. Kako to da najiskusniji pripadnici „Kobri“ misle da je sistem „L CQC“ savršen za prirodu zadataka i poslova koje obavljaju? Kako to da prekaljeni „sokolovi“ i diverzanti imaju samo reči hvale za sisteme „HK 416“, i „HK G36“? Zašto specijalci pri policijskim jedinicama tako čvrsto veruju pištoljima „Glock“? Iz razloga što, u ovom momentu, proizvodi nacionalne odbrambene industrije nisu kadri da se po kvalitetu i pouzdanosti takmiče sa proizvodima iste namene najkvalitetnijih stranih proizvođača! Da nije tako, nacionalni proizvođači bi olako izvozili u zapadne zemlje i plasirali na zapadnom tržištu, a ne u afričke i bliskoistočne zemlje. Da je tako, ne bi moglo da se desi, primera radi, da se na polimerskom okviru (koji je svakako pozitivna proizvodna praksa) nakon svega nekoliko dana upotrebe deformiše ležište okvira! Da je tako, ne bi smelo da se desi da nosači „Picatinny” šina pucaju i krive se, da se kundak bukvalno prepolovi pri gađanju tromblonskom minom. Primera je, nažalost, mnogo, a zajedničko im je da upravo dolaze iz upotrebe od strane elitnih operatera.

Da li bilo ko poima koliki je hendikep u stvari opremati elitne borbene jedinice opremom nezadovoljavajućeg kvaliteta? Jer, da bi operater radio na najvišem nivou, pored izuzetne obučenosti, mora biti i potpuno siguran u opremu sa kojom radi! A, ako nije siguran da oprema neće „slagati”, čemu to vodi? Krajnje je neodgovorno davati prednost zemlji porekla nad kvalitetom, jer kvalitet kao takav ne sme da zavisi od državnih granica i političkih barijera!

OTREŽNJENJE

Mnogi imaju nerealnu predstavu i očekivanja o različitim stvarima oko nas. Tako, primera radi, mnogi veruju da nam je fudbalska reprezentacija među najboljim na svetu, da imamo najdužu istoriju na svetu, najbolje specijalce i oružje na svetu i tome slično. Sa druge strane, ne znači naravno ni da je sve što dolazi iz inostranstva uvek kvalitetno i dobro. Istina, zaista imamo mnogo stručnih ljudi u svakoj sferi, od kojih mnogi, nažalost, žive i rade van granica Republike Srbije, što je svakako posebna tema. Slično je i sa namenskom industrijom, u kojoj rade neki od najblistavijih eksperata.

Ali... Jedan od najvećih problema trenutno je što se mišljenja operatera, dakle upravo onih koji imaju najviše praktičnog iskustva, ili nedovoljno uvažavaju, ili uopšte ne uzimaju u obzir. Vrlo često postoji nerazumevanje između konstruktora i onih koji opituju i daju mišljenja. Takođe, ne treba gubiti iz vida da je proizvodnja kvalitetne opreme i naoružanja i te kako i političko pitanje, koje vrlo često privlači i „spoljašnju pažnju“.

Nema sumnje da trenutni proizvodni program nacionalne odbrambene industrije može poslužiti kao dobra osnova za razvoj i približavanje svetskim standardima. Stručnih ljudi svakako ne manjka, ali prvi korak u otrežnjenju i prestanku ove bespotrebne histerije treba da bude menjanje pojedinačne i kolektivne svesti!

Tekst je autorsko delo stručnog saradnika Operatera. Tekst je u celini zaštićen autorskim pravima. Kopiranje ili preuzimanje na drugi način, bez dozvole urednika, podložno je tužbi.